Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio je 6. maja 2023. godine, na praznik Svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija, svetu Liturgiju u hramu Svetog Save na Vračaru. Tom prilikom, patrijarh Porfirije je poručio:
– Braćo i sestre, danas slavimo Svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija, velikog svetitelja i ugodnika Božjeg koji je živeo u teška vremena za Crkvu Božju, u trećem veku, i koji je zauzimao veoma visoku poziciju u carskoj vojsci sa perspektivom da još više napreduje. Bilo je to veoma teško vreme za Crkvu. Crkva je u prvim vekovima bila gonjena i hrišćani su neretko stradali, zadobijali mučenički venac kao znak slave Božje za svedočenje o Isusu Hristu kao Sinu Božjem, Mesiji, kao Spasitelju. Najokrutniji u odnosu na hrišćane bili su upravno vojnici. Kada je u jednom trenutku po zapovesti carevoj i sam Sveti Georgije trebao da goni hrišćane, on je odvažno i hrabro odbio da to učini svedočeći svoju ličnu veru u Hrista i mučenički postradao. U ličnosti Svetog Georgija, kao i u mnogim drugim ličnostima, svetiteljima Božjim koji krase kalendar naše Svete Crkve, ali u ličnostima mnogih čija imena ne znamo a koji su proslavili Boga i Bog se kroz njih proslavio, mi vidimo paradoks naše hrišćanske vere, naše vere u Hrista, naše vere u Jevanđelje Hristovo, naše vere u reč Njegovu, u to da je reč Njegova istinita i da ona treba da bude pravilo i zakon po kome živimo.
Sva naša vera i naš život, život hrišćana i vera hrišćana, jesu u paradoksu, jesu nešto što ne može da se razume isključivo i samo ljudskim umom, ljudskim pravilima života, ljudskim zakonima i ljudskom logikom. Logika ljudska je kada je čovek bez Boga, kada su ljudi bez Boga. To je, kako mi često imamo običaj da kažemo, logika ovog sveta. To treba na pravi način razumeti, jer to ne znači preziranje sveta. To je logika koja ne podrazumeva veru u Boga i veru u Carstvo Božje, logika koja ne podrazumeva raspeće i krst, tj. odricanje i žrtvu u ime drugog i za drugog, logika koja ne podrazumeva smirenje pred drugim, logika koja ne ostavlja prostora u svome srcu za drugog, logika koja zapravo ne vidi drugog kao bližnjeg. To je ono što nazivamo logikom ovoga sveta, a pritom, dakle, ne mislimo da je svet nešto što treba odbacivati i prezirati, nego ga uvek primati kao izraz ljubavi Božje, kao izraz dara Božjeg, kao dar Božji, kao povod za naše slavoslovlje i blagodarenje.
Dakle, logika vere je često drugačija i suprotna logici ovog sveta, filosofiji ovog sveta, telesnom mudrovanju, kako veli apostol Pavle i naravno svi sveti Crkve. Logika ovog sveta je egocentrična. Logika ljudska ima za cilj da obezbedi isključivo i samo najbolju poziciju za sebe. Logika ovog sveta hoće imetak, hoće slavu, hoće moć, što opet ne znači da imati nešto, imati imetak, biti neko koga poštuju, imati poziciju da odlučuješ jeste samo po sebi za odbacivanje i za prezir. Ne, nego ukoliko je takva logika ili logika ovog sveta odvojena od logike Hristove, logike vere, ukoliko sve ono što počiva na logici ovog sveta nema svoj dublji koren, ukoliko logika ovog sveta ostaje samo u horizontali, ali nema vertikalu koja ima duboki koren i koja se uspinje ka nebu, tj. ukoliko nema svoj duhovni koren i svoj duhovni gornji cilj i gornje zvanje, onda ona postaje logika koja na kraju stvara prazninu, koja nema nikakvu punoću, koja može da traje ali koja na kraju ostaje bez venca slave.
Zato je Gospod proslavio svetitelje Božji koji su učinili sve da logiku Hristovu učine svojom logikom, da ohristove sebe, da otvore sebe da ih oblagodati Duh Sveti, iako naizgled odričući se svega što nudi ovaj svet, iako naizgled osiromašivši obogatili su sebe lepotom Duha Svetog, blagodaću Duha Svetog. Zato ih je Gospod proslavio. Razlog njihovog truda i podviga jeste da učine volju Božju svojim životom, a cilj im je bio Carstvo Božje, Carstvo nebesko. Cilj im je bio da sve ono što je dato ovde i sada učine prostorom prisustva Božjeg, da zapečate blagodaću Duha Svetog i da to što je dobilo pečat blagodati Duha Svetog ima večnu perspektivu, da uđe zajedno sa njima u Carstvo nebesko, u Carstvo Božje. Na taj način, to Carstvo nebesko i to Carstvo Božje oni čine da bude dostupno već sada i ovde. Zato su svetitelji Božji naš primer, naš uzor i model po kojem hoćemo da oblikujemo sebe i zato nam paradoks vere daje snagu i nadu, vodi nas u pobedu i onda kada izgleda da je sve izgubljeno i da smo potpuno promašili. Upravo onda kada smo dali sve što imamo, kada smo i samog sebe dali iz ljubavi prema Hristu i bližnjem, naizgled osiromašivši i naizgled lišavajući sebe, postali smo široki koliki je svet i sposobni da i nebo bude nastanjeno u nama.
Otuda i danas slaveći Svetog Georgija naravno da mu se molimo, jer je Gospod i njega proslavio, učinio ga prijateljem svojim, a on stekao slobodu da zastupa sve one koji se njemu obraćaju pred Gospodom njegovim i našim. I zato naravno da mu se molimo za mir u duši, za mir među nama, za istinski mir Božji, za ljubav, za zajednicu, za jedinstvo, ali isto tako logično je da nam Sveti Georgije bude uzor, uzor po svom stavu, po svom načinu života, a to znači uzor po krstu i vaskrsenju kao svome opredeljenju, uzor po tome da nam sadržaj života glasi: Zemaljsko je zamalena Carstvo, a nebesko uvek i doveka. Neka je srećna slava svima koji slave današnju slavu. Neka sve Gospod blagoslovi u ovom hramu, u svim hramovima u kojima se danas služi Liturgija, u našem gradu, gde god je naš narod i gde god su pravoslavni. Neka molitve Svetog Georgija budu sa nama sada i uvek i u vekove vekova, amin!
Izvor: SPC
