Na Malu Gospojinu patrijarh Porfirije bogoslužio u hramu Svetog Save

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je načalstvovao 21. septembra 2024. godine, na praznik Rođenja Presvete Bogorodice – Malu Gospojnu, svetom Liturgijom u hramu Svetog Save na Vračaru i tom prilikom rukopoložio diplomiranog teologa g. Vasilija Perića u čin đakona.

– Bog je učinio čudo, rodio je na čudesan način Presvetu Bogorodicu, koja je kako pevamo Blagodatna Marija, koja je Blagoslovena među ženama, koja je Hram Duha Svetog i Oltar Boga Živog, koja je Trpeza nebeskog hleba, Kivot svetinje Božje, Drvo najslađeg ploda, koja je i Slava roda ljudskog, Pohvala žena, Istočnik devstvenosti i čistote. Sve to pevamo u crkvenim pesmama, sve to je Presveta Bogorodica, i više od toga! Ona je Zemlja živih! I kao što je verom i podvigom ljubavi Bog učinio da se rodi Prečista Djeva, tako je i život Presvete Bogorodice, od Njenog Rođenja preko Njenog Uvođenja u hram u Jerusalimu u Njenoj trećoj godini, preko Blagovesti, Usnuća u Gospodu i Uznesenja na nebo, bio čudesan i sav utemeljen na veri i molitvi, na čistoti i podvigu Njenom, na Njenom potpunom i svecelom predavanju Bogu i Njenom poslušanju Bogu – besedio je patrijarh Porfirije i zaključio:

– U Njenoj reči: Neka mi bude po reči Tvojoj, po reči Gospodnjoj, izražen je čitav Njen život. U toj reči je i Njena molitva, i Njen podvig, i Njena vera, i Njena uverenost u to da u našim životima, pa i u Njenom, sve biva po promislu Božjem i da samo kada je Njena misao misao Hristova, misao Sina Njenog i Boga našeg, sve biva blagosloveno i ispunjeno radošću, mirom, smislom, punoćom i lepotom.

Svetejšem Patrijarhu su sasluživali visokopreosvećena gospoda mitropoliti crnogorsko-primorski Joanikije i tverski i kašinski Amvrosije iz Ruske Pravoslavne Crkve, kao i Preosvećeni vikarni Episkop jenopoljski g. Nikon, uz molitveno učešće Visokopreosvećenog Mitropolita bačkog g. Irineja i mnogobrojnog blagočestivog naroda.

Video: TV Hram

Patrijarh Porfirije: Živimo životom kojim je Bogorodica živela, životom vere i poslušanja Reči Božje

Beseda Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija na svetoj Liturgiji služenoj 21. septembra 2024. godine, na Malu Gospojinu, u hramu Svetog Save na Vračaru.

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Braćo i sestre, danas slavimo Rođenje Presvete Bogorodice koje je početak našeg spasenja, jer je Ona postala presto na koji je mogao da se useli i nastani u njemu Sin Božji radi našeg spasenja. Ona je ono što smo mi kao ljudski rod mogli da prinesemo pred presto Božji i da Ona bude naše amin na promisao Božji, na plan Njegov, na Njegovu ikonomiju spasenja, na ljubav Njegovu u odnosu na nas ljude, u odnosu na čitav ljudski rod.

Kao što je i sve čudesno u Njenom životu, Presveta Bogorodica je čudom i došla na ovaj svet, jer Njeni su roditelji, pravedni Joakim i Ana, bili u dubokoj starosti, a nisu imali dece. I znamo svi da oni ljudi koji nisu imali dece u staro vreme, a naročito u jevrejskom narodu, nisu bili u najmanju ruku poštovani, jer se smatralo da je odsustvo dece u njihovoj bračnoj zajednici kazna Božja zbog nekog greha, zbog prokletstva. Zato su roditelji Presvete Bogorodice bili ispunjeni stidom i sramotom, ali to nije poremetilo najpre njihove međusobne odnose, kao što svi dobro znamo često biva u naše vreme. Kada se desi da po promislu Božjem dvoje koji su u bračnoj zajednici iz nekog samo Bogu znanog razloga nemaju dece, često oni najpre pokušavaju svim silama svojim, ljudskim raspoloživim, da dođu do dece, a onda kada to ne urodi plodom započinje nesporazum. Trzavice se javljaju u njihovoj zajednici, u njihovom međusobnom odnosu i neretko se dešava da dođe do prekida Bogom blagoslovene bračne zajednica, onoga što je Bog spojio i što ljudi ne treba da razdvajaju. Jedno drugo napuštaju ili neretko u takvim slučajevima i kada ostanu u bračnoj zajednici ostaje praznina, ostaje tuga i oni ostaju neispunjeni.

Retki su oni brakovi u kojima po promislu Božjem, opet ponavljam, nema dece da se zaista i ostvare kao brakovi, kao bračne zajednice. Hvala Bogu, ima ih. I sam sam imao prilike da takve upoznam i poznajem i ovde pred vama ispovedajući delim svoje iskustvo. Te bračne zajednice, ti brakovi su zaista sveti brakovi! Smisao braka koji je Bog ustanovio jeste da dvoje postanu jedno ostavljajući svoje roditelje. U takvim bračnim zajednicama, a to se opipljivo vidi, oni zaista postaju uteha svima koji sa njima dolaze u kontakt i koji ih poznaju. Ali mnogo je više brakova koji pripadaju prethodnim kategorijama i modelima bračnih zajednica ukoliko u njima nema dece. Da dvoje postanu jedno – to je smisao i cilj braka. I tako je bilo i sa Joakimom i Anom, roditeljima Presvete Bogorodice. I oni su najpre imali ljubavi međusobno, voleli su jedno drugo ljubavlju koju je Gospod odredio da bude ljubav između muža i žene. U tome su nalazili smisao i radost, jedno u drugom su videli Gospoda, ali i u isto vreme, pored ljubavi međusobne imali su ljubavi prema Bogu i istovremeno veru u Boga, poverenje u Boga, da je Bogu sve moguće. I zato, iako su bili u dubokoj starosti, verovali su da Bog može učiniti sve. Zato su svojom molitvom, obraćajući se Bogu, molili i to da im Gospod podari dete. I onda kada niko nije očekivao, kada i zakoni prirode ne predviđaju takvu činjenicu i takav događaj, Gospod je zbog vere – čiste vere, skromnog i vrlinskog života, ne vere kao ideje da Bog postoji, nego vere koja je život, vere koja je živa zajednica sa Bogom, koja podrazumeva da njihova misao bude misao Božja, kako kaže apostol Pavle u odlomku koji smo čuli, u Poslanici Filipljanima: Neka vaša misao bude misao Hrista – Hristova misao, tako je i misao Joakima i Ane bila misao Božja – narušio prirodne zakone, pravila po kojima je priroda ustrojena da živi, i učinio da živa vera Joakima i Ane, kao poverenje u Boga i život po zapovestima Božjim, urodi plodom.

Bog je učinio čudo, rodio je na čudesan način Presvetu Bogorodicu, koja je kako pevamo Blagodatna Marija, koja je Blagoslovena među ženama, koja je Hram Duha Svetog i Oltar Boga Živog, koja je Trpeza nebeskog hleba, Kivot svetinje Božje, Drvo najslađeg ploda, koja je i Slava roda ljudskog, Pohvala žena, Istočnik devstvenosti i čistote. Sve to pevamo u crkvenim pesmama, sve to je Presveta Bogorodica, i više od toga! Ona je Zemlja živih. I kao što je verom i podvigom ljubavi Bog učinio da se rodi Prečista Djeva, tako je i život Presvete Bogorodice, od Njenog Rođenja preko Njenog Uvođenja u hram u Jerusalimu u Njenoj trećoj godini, preko Blagovesti, Usnuća u Gospodu i Uznesenja na nebo, bio čudesan i sav utemeljen na veri i molitvi, na čistoti i podvigu Njenom, na  Njenom potpunom i svecelom predavanju Bogu i Njenom poslušanju Bogu. U Njenoj reči: Neka mi bude po reči Tvojoj, po reči Gospodnjoj, izražen je čitav Njen život. U toj reči je i Njena molitva, i Njen podvig, i Njena vera, i Njena uverenost u to da u našim životima, pa i u Njenom, sve biva po promislu Božjem i da samo kada je Njena misao misao Hristova, misao Sina Njenog i Boga našeg, sve biva blagosloveno i ispunjeno radošću, mirom, smislom, punoćom i lepotom.

Zato, braćo i sestre, imajući pre svega Presvetu Bogorodicu kao našu zaštitnicu, kao pokrov, kao zastupnicu pred Bogom, na nama je da se i mi svojim životom, i unutrašnjim, i spoljašnjim, i svecelim, ugledamo na Nju, tj. da se potrudimo koliko god je moguće, uz pomoć Božju i našom molitvom, da i mi idemo Njenim stopama i živimo životom kojim je Ona živela, a to je život vere i život poslušanja Reči Božje. Neka bi Gospod dao da uvek tako bude i da molitve Presvete Bogorodice budu sa svima nama, kao i sa čitavim svetom, a Sinu Njenom i Bogu našem neka je slava u vekove vekova. Amin.

Izvor: SPC