ПРАЗНИК ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ЈЕ ПРАЗНИК НАЈЉЕПШЕГ ЉУДСКОГ ДОСТОЈАНСТВА
На данашњи велики празник њен Син односи њено тијело да не би трулило у гробу, јер је она заиста остала и послужила највећој Тајни и задобила највећу славу. Она је мајка Христова, али је мајка и Цркве Божје, а самим тим и мајка свих нас, и парадигма свих осталих мајки али и свих осталих људи овога свијета
У цркви светог Николаја Мирликијског у недјељу, на празник Успења Пресвете Богородице, у Бијелом Пољу, Литургију је служио архимандрит Данило Павловић, игуман манастира Житомислић, уз саслужење јереја Милосава Јовановића, настојатеља те светиње.
У јеванђелској поуци послије прочитаног зачала Јеванђеља о. Данило је подсјетио на ријечи оне жене из Јеванђеља, које су упућене Исусу, али које се односе на Пресвету Богородицу: “Благо мајци која те је родила и грудима које си сисао”, истичући да су се те ријечи развиле у многе изобилне духовне пјесме које Богородици непрестано пјевамо.
“Хришћани широм свијета са краја на крај васељење данас славе велики Празник Велике Госпојине- Велике Госпе, као што имамо онај празник Мале Госпојине, односно Мале Госпе, који је посвећен рођењу Пресвете Богородице. А у чему је велика Госпојина и у чему је Госпа, односно Свесвета Богородица велика? Велика је у томе што је слушала ријеч Божју, јер када Христос каже ‘Блажени су они који слушају ријеч Божју и извршавају је’, онда је заиста она та која је слушала и вјеровала ријечи Божјој. И ми смо, драга браћо и сестре, позвани да личимо на Пресвету Богородицу. Ми не можемо много да личимо на њу у својој непорочности, својој безгрешности, у својој послушности, јер је она нешто најљепше што је дао људски род, али можемо да сличимо њој у повјерењу које је она имала у Бога”, бесједио је о. Данило, додајући да данас када прослављамо празник Пресвете Богородице ми у ствари празнујемо празник најљепшег људског достојанства, јер је Бог наш коме вјерујемо дошао у одређено вријеме међу нас и постао човјек и то истински и прави човјек.
О. Данило је подсјетио и на ријечи Апостола Павла који каже за Исуса Христоса, да је сам себе унизио узевши обличје слуге, односно обличје човјека.
“Бог нас је у даровао највећим даром да је постао један од нас, тако да имамо свога Бога на Небесима, који потпуно разумије човјека. И Он није више нека виша сила које се плашимо, него је Он Бог наш који је су свему сличан нама. А да би постао као ми изабрао је да се роди од истинског, правог човјека, тако да Богородица није никакво полубожанство, него онај истински човјек, прави као што смо и ми, па је тај наш истински Бог постао истинским Човјеком. А у чему је, опет, њена величина? Када говоримо о било ком човјеку, други ће говорити лијепо онда када завршимо наш овоземаљски живот, а наши животи као и живот Пресвете Богородице је живот који је увијек испуњен радостима, утијехом Божјом, али и многим невољама и тугама. И када би смо изнијели списак тога шта је Богородица преживјела, из онога што о њој знамо, а знамо мало из Светог Писма и Светог Јеванђеља, јер је она живјела у скромности, склоњена од свега а служила највећој Тајни, онда ћемо виђети да је њен живот од почетка, од онда када долази Анђео Господњи да јој каже да ће зачети и родити Сина, да је она већ ту ушла у тајну односа са Богом који је увијек неизвјестан, тежак, за који не знамо куда нас води”, бесједио је о. Данило, појашњавајући да је због тога потребно повјерење.
Ми када кажемо, примијетио је он, да вјерујемо у Бога ми, у ствари, можемо само да имамо повјерења у Његова обећања која нису лажна него су истинита и која Он увијек обећава, али је то мука, распеће и патња.
“ И она већ тада када се сусреће са Анђелом улази у неизвјесност и пита: ” Како ће то бити да ја родим када не знам за мужа?” Па када рађа, сјећате се да пролазе кроз патњу када одлазе за Египат, па јој Симеон каже, и то је вјероватно мука коју је читав живот носила, ‘да ће јој мач пробости душу’, и то је и видела оног тренутка када су јој Сина шибали, тукли, неправедно осудили и распели на Крсту; и многе друге ствари које нису записане, које никада нећемо сазнати, њихов однос, однос према Његовом одрастању и све оно што мајка има када улаже у свога сина”, напоменуо је о. Данило.
Он је казао да је Богородица велика у томе што је што је била скромна, што је вјеровала у Бога али не слијепо и да је то је и нама примјер.
“Када њој Анђео каже ‘родићеш Сина’, она каже ‘како ће то да буде’. Бог од нас не тражи да будемо робови него слободне слуге, да испитујемо тајну и Божанства и свога живота. И врло често за нас тајна Божанства ће остати некако неиспитљива а наши животи ће увијек бити некако неиспитани, јер увијек од свога живота очекујемо нешто а живот и Бог и ми сами идемо у неком другом правцу. Али једно и друго је то да морамо да будемо стрпљиви као Пресвета Богородица, да будемо ненаметљиви као она, јер од ње нема нико већи на овом свијету, нити има ко скромнији од ње и нико на овом свијету није увећан и прослављен већом славом, баш због те скромности, као што је она. На данашњи велики празник њен Син односи њено тијело да не би трулило у гробу, јер је она заиста остала и послужила највећој Тајни и задобила највећу славу. Она је мајка Христова, али је мајка и Цркве Божје, а самим тим и мајка свих нас, и парадигма свих осталих мајки али и свих осталих људи овога свијета. Нека је свима на помоћи, нека чује наше молитве, јер као што знате када њој притичемо за своје молитве као својој мајци, она још већма излази и даје нам своју милост и заштиту, и некако својом материнском заштитом, слободом и ненаметљивошћу може да измоли од свог Сина све оно што тражимо, али и што не тражимо али је добро и корисно за наше душе. На данашњи празник људског достојанства молимо се Богородици за спас, за покров, за милост, а од ње учимо да будемо истински добри људи који вјерују у Бога, и вјерују у Његова обећања, амин”, бесједио је о. Данило.
Послије Литургије и причешћа вјерника у порти о. Данило је одржао запажено предавање на тему “Мученици, свједоци Васкрсења Христовог”.
