U prepunoj porti Hama Sv. Spasa na Toploj, održano je šesto po redu veče “Trga od Ćirilice” pod nazivom “Od sumraka do novog osijanja Lovćena”

O ovoj uvijek aktuelnoj i svevremenoj temi govorili su: Ivan Petrović Njegoš, diplomirani ekonomista i direktni potomak svetorodne porodice Petrović Njegoš, potom Goran Vasin, vandredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i gospodin Jovan Markuš, publicista i dugogodišnji gradonačelnik Cetinja.

Na samom početku svog govora gospodin Ivan Petrović Njegoš, postavio je pred hercegnovsku publiku sledeće pitanje: “Da li znate da u istoriji starog kontinenta postoji i jedan narod koji je srušio spomenik posvećen njihovim velikanima?”

Potom je uvaženi predavač nastavio svoje izlaganje govoreći o periodu prije rušenja kapele, tj. o svim protestima koji su organizovani protiv rušenja kapele.

Govoreći o borbi intelektualnog svijeta toga doba, koji su javno ustali u odbranu lovćenske kapele, on je skrenuo pažnju i na običan narod koji se usprotivio ovom nezapamćenom vandalizmu. Onaj kome pripada posebna čast jeste čovjek Iso Mahmutović, koji je odbio da ruši “vlaški hram” i zbog toga pretrpio mnoga gonjenja, ali se upisao i besmrtne.

Dr Goran Vasin svoje izlaganje koncipirao je tako što je dao jedan opšti pregled pokušaja da se uništi srpski narod. Prof. Vasin dugo godina je u bečkim arhivima istraživao politiku Bečkog dvora, koja je imala za cilj trajno uništenje našeg naroda na prostorima na kome danas žive Srbi. Jedan od poslednjih pokušaja da svoju zamisao sprovedu u djelo, desio se upravo na Lovćenu, 1916. godine kada je razorena Njegoševa kapela.

“I baš zbog toga, kada govorimo o rušenju zavetne kapele, o tom strašnom događaju, moramo tu sliku staviti u okvir istorijskih konteksta koji dugo traju, jer pitanje identitet i pitanje pravoslavlja zaista je bilo ono što je smetalo tim zavojevačima. Setimo se samo spaljivanja moštiju Sv. Save na Vračaru”, zaključio je prof. Vasin svoje izlaganje.

Gospodin Jovan Markuš govorio je o sudskoj golgoti princa Mihajla Petrovića Njegoša sa crnogorskim vlastima. Kako je istakao gospodin Markuš, sva dokumenta ovog postupka i dalje se čuvaju u tajnosti, daleko od očiju javnosti.

I pored svoje silne borbe, koju je kao naslednik Njegoša vodio princ Mihajlo, on zvanično nikada nije dobio odluku o rušenju kapele koja je srušena 1972. godine, dok je konačna sudska presuda donijeta tek 4 godine nakon rušenja kapele.

Istakavši nadu da će se kapela jednom obnoviti, gospodin Markuš, napomenuo je da je to obaveza grada Cetinja.

“Mauzolej na Lovćenu je divlji objekat koji je podignut na tuđem zemljištu, na tuđoj imovini”, podsjetio je gospodin Markuš.

Porta Hrama Sv. Spasa na Toploj bila je mala da primi sve posjetioce, koji su došli da čuju predavače i da svojim prisustvom daju podršku da sa Lovćena ponovi zasija sloboda.