У кући нобеловца Ива Андрића, претходне вечери у оквиру „Трга од ћирилице“, уприличено је вече поводом 50 година од његовог упокојења, као и 80 година од објављивања романа“ На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“ и „Госпођица“.
О Андрићевој живој присутности и данас, говорила је проф. др Жељка Панџић, која надовезујући се на Андрићеве ријечи да сва умјетност и живот потичу од игре, је рекла да је ријеч о игри која побјеђује смрт и у коју нас је сам Творац увукао
– Андрићево дјело у цјелини је игра у коју нас је њен творац увукао с предумишљајем, која двојако побјеђује смрт. Тиме што је њега надживјело, а и тиме што нас утврђује у свијести и вриједности онога што је непролазно и нематеријално, у коме се срећу и способност спознаје, као и морална и емотивна свијест, истиче др Панџић.
Професор Саша Кнежевић говорио је о улози фолклора и махнитости од љубави у Андрићевим дјелима, које данас све мање има у књижевности.
– Најзначајније и подразумијевајуће мјесто у Андрићевим дјелима је фолклор. Када кажу да је Андрић преузимао легенде и пјесме, не објашњавају до крајњих граница како се бавио тиме и како је он то примјењивао. Махнитост од љубави код Андрића можемо пронаћи у сваком његовом дјелу и зато сам то повезао са севдалинкама, јер су управо оне синоним за „махнитост од љубави“, казао је он.
Теме Андрићевих дјела ће попут најчвршћег моста заувијек спајати вријеме о којем је говорио са оним које долази, а као инспиративно мјесто за казивања о једином нобеловцу са ових простора, засигурно остаје једина кућа коју је он саградио за живота.
Вечерас (четвртак 21. августа) на Тргу Херцега Стефана на платоу иза храма светог Архангела Михаила са почетком у 21 час (у случају кише у парохијској гостопримници поред храма), биће одржан програм под називом „Сабор кроз вјекове – Никеја у свијетлу трећег миленијума“.
У програму посвећеном великом јубилеју 1700 година од Првог васељенског сабора, говориће: протојереј-ставрофор Дражен Тупањанин, проф. др Здравко Пено и протојереј Александар Лекић.
Видео: Острог ТВ
Извор: РТХН
