У суботу 2. новембра 2024. године, у сали Скупштине Општине Жабљак, одржана је четврта промоција књиге зборника духовне поезије „Витлејемска ружа“ у организацији Удружења књижевника и умјетника „Зенит“ из Подгорице.
Промоција је одржана уз подржку и покровитељство Предсједника Скупштине општине Жабљак г. Ивана Поповића и сарадника.
На почетку промоција све присутне поздравила је Модератор ове духовне вечери Дарија Дуловић Маџгаљ. Потом се уз струне гусала пјевао српске народне епске пјесме Исак Симићевић.
На промоцији овог јединственог зборника духовне поезије, у граду подно Дурмитора, прво је говорио г. Милан Рајовић, предсједник Удружења књижевника и умјетника „Зенит“. После њега своје стихове говорила је госпођа Славка Божовић. У име др Саша Зејака који је био најављен, говорила је његова сестра Вања Вујовић Зејак. Пото је о овој збирци поезије говорио главни и одговорни уредник зборника проф. хаџи Александар Вујовић.
На промоцији је наступила и Данијела Шундић а после ње о књизи је говорила проф. Душка Контић. Своје стихове казивао је и Синиша Ашанин а потом је о књизи говорила Олга Дабовић – Кликовац. Своје стихове казивала је и Бранка Поповић и потом о књизи говорила проф. Весна Јосиповић.
На крају промоције народни гуслар Исак Симићевић отпјевао је дио из српске народне пјесме „Зидање Љубостиње“. Зборник духовне поезије „Витлејемска ружа“ изашао је са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Методија.
Главни и одговорни уредник Зборника „Витлејемска ружа“ је професор хаџи Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре.
Зборник је препоручио протојереј мр Предраг Шћепановић.
Лектуру, коректуру и припрему Зборника, урадили су Милан М. Рајовић и Синиша М. Ашанин, који је осмислио и урадио дизајн корица. Зборник је штампан у Studiu Mouse у Подгорици.
Књига ће бити представљена у наредном периоду на промоцијама и културним догађајима и манифестацијама у градовима широм Црне Горе, Србије, Републике Српске и региона.
ДЈЕЦА САВИНИХ ВИСИНА – СЛОВО О ПУПОЉЦИМА ВИТЛЕЈЕМСКЕ РУЖЕ
Браћо и сестре Жабљачани – ви сте духовно тијело, ви сте земља и камен Дурмитора и заједно са Ловћеном недјељиви олтар Светосавља. Ви сте највисочији врх Црне Горе, али не врх који пара небо – него онај који додирује небо.
У Светом Писму је речено „Славите Бога на висинама“ и ви сте га у овим крајевима славили, баш као што га је славио и Свети Сава Српски – Онај који је оставио своје трагове међу свој Дурмиторско-Ловћенски народ. Дурмитор је први јер је Ловћенски Тајновидац – Његош чуван од наших предака и нијесу Цетињани они који су сами бранили Његошеву капелу. Кућа се не чува унутар ње, већ на граници. То је она граница – која раздваја брата и апостата. Граница Јерусалимска – преко које се не прелази.
Оставио је Свети Сава на Дурмитору „Савину воду“ да се њоме крштавају Дурмиторци и оставио је „Савин кук“ – да се уз њега не може попети нико, без онај које је достојан неба и достојан ове земље.
У Васељени, свака кост предака надграђује земљу, приближава је небу, скраћујући пут потомцима ка њиховој небеској отаџбини, коју су им припремили предаци – СА ВЈЕРОМ У БОГА!
Човјек је од земље али и земља је од човјека, али само од оне најквалитетније израста камен. А постоји ли постојанији камен од Дурмитора? То је онај камен који је Свети Сава понио у Свету Земљу, који је посјетио Витлејем и који је постао свједок Васкрсења. Гора Синајска се и дан данас назива Српска Гора, Јерусалим је Српско презиме али Витлејем је Српско име.
Поставља се питање- због чега је то тако? Па због тога што Јерусалим долази до свакога а не мора свако да долази до Јерусалима. Јерусалим има апостоле – апостоле Витлејемске, оне који некима говоре, некима бесједе а некима пјевају.
Пјесници који су сотворили Витлејемску Ружу – Највећу и Најљепшу и Најмиомириснију су апостоли Ријечи и они су „ОНИ“ који ће своју плату добити у Царству Небескоме. На земљи – нека је не очекују, јер је свијет огрезао у злу. И ту се очитава њихов значај – њихова душа, њихов дух. Онај Дух који је од Петра направио камен који „Врата адова неће надвладати“.
Свака пјесма ове књижевне литургије је састављена од Бога, сваки одговор народа на ову књигу је „Господи помилуј“ српске заједнице, али не смијемо да заборавимо ријечи Светога Писма – „Не бој се мало стадо!“. Због тога је можда добро што нас нема свјетовно више. Свака пјесма ове службе – Витлејемске руже, нека буде тропрст српски на врху Дурмитора.
Са поштовањем према апостолима светосавља и потомцима Светога Саве,
др Саша Зејак
