Дијалошка трибина на тему: „Живот са другима“ одржана је синоћ у Парохијском дому Цркве Светог Ђорђа под Горицом. На актуелна и важна питања из домена заштите права народа Бошњачког националног Вијећа и Српског националног Савјета Црне Горе а у свијетлу недавно одржаног пописа, дискутовали су предсједници ове двије институције: Суљо Мустафић и др Момчило Вуксановић, док је уредник трибине био протојереј-ставрофор Гојко Перовић.
Мустафић је на почетку указао да сматра да је недавно одржани попис био кредибилан и да је заслуга управо Бошњачког вијећа био компромисни закон те да се кроз попис легитимисао рад Вијећа.
Предсједник Српског Националног савјета Вуксановић је казао да је Српски Национални савјет од формирања био проблем, не само другим националним заједницама већ и српској:
„Након доношења Устава који је био и остао дискриминушући за српски народ схватио сам да не постоји друга могућност да се српске организације другачије изборе за очување свог културног и језичког идентитета. Никада нам није падало на памет да прогласимо српски народ мањином. И овај и други пописи показали су да нема већинског народа у Црној Гори и да је Српски Савјет желио да искористи равноправну могућност очувања идентитета које је пружао Закон о мањинским слободама“, поручио је Вуксановић.
Вуксановић је казао да у институцијама које одлучују о расподјели средстава мањинским народима, нема ниједног запосленог Србина а подсјетио је и на период у коме Српски Савјет није добијао никаква средства: „Како наши представници нису водили рачуна о нама, ми смо једва опстали. Задњи попис је показао да српском народу припада конститутивност. Када се то догоди ми ћемо угасити Српски савјет“, казао је Вуксановић.
Мустафић је одговорио да је Црна Гора грађанско друштво но грађанско не смије искључивати национално: “ Ја мислим да смо сви у Црној Гори свој на своме, да смо сви једнако аутохтони, да је ово наша земља гдје год живјели у њој. Припадници Бошњачког народа Црну Гору сматрају својом државом. И када би био неки други омјер у броју припадника неког национа, Вијеће не треба да престане да постоји. Вијеће треба да брине о очувању идентитета. Сматрам да је Црна Гора направила искорак у односу на друге државе, кроз концепт мањинских Вијећа. Тај концепт само треба његовати у духу да Вијећа раде свој посао у заштити идентитета. Но о томе не треба да одлучује политика“, поручио је Мустафић.
Отац Гојко је казао да поред несумњиве позитивне улоге у очувању права народа, се чини да је постојање Савјета резултат негативне чињенице да се Црна Гора још увијек није пронашла у томе је ли грађанска држава или скуп народа: „Концептуално, ако говоримо грађанској држави, шта значи појам мање бројан народ? Можемо да говоримо о присутним народима. Овај попис показује да су те бројке релативне. Западни филозофи користе термин претполитички идентитет. Смета ми увођење бројева и математике. Да ли је нормално да у грађанском друштву имамо енклаве и да се заклањамо иза паравана, кад смо сви равноправни грађани исте државе? У православној већини имамо симпатичну подјелу гдје је једнак број говорника српског језика и Црногораца и приближан број говорника црногорског језика и националних Срба што је доказ да је ријеч о једном народу“, истакао је протојереј Перовић.
Он је проблематизовао питање доношења Закона о правном признавању родног идентитета по основу самоодређења као и питање истополних бракова.
Представници оба Савјета су казали да се ове институције залажу за очување традиционалних вриједности и да не треба попустити пред налетом нових предлога који долазе са стране а који нашем друштву нису иманентни.
Разговарало се и о евентуалном увођењу вјеронауке у школе и оснивању вјерских школа.
Љубица Вукићевић
Видео: Острог ТВ студио
