Poslušajte intervju radija Svetigore sa profesorom dr. Milom Lomparom povodom 50. godišnjice od rušenja zavjetne kapele Petra Drugog Petrovića Njegoša- Lovćenskog Tajnovidca 1962. godine.
Ko je sve učestvovao u rušenju kapele, kakva je bila politička pozadina ovog čina, šta su sve najistaknutiji intelektualci tog vremena kazali o ovom događaju i kako je tadašnja vlast cenzurisala i osudila svaki pokušaj protesta ovom suludom činu možete saznati u petak 18.02.2022 u 10:20 časova na talasima Vaseljenskog radija Svetigora.
Profesor dr. Milo Lompar: Njegoš je prepreka da se sve što je srpsko pretvori u srbijansko, kako bi sve što nije srbijansko prestalo da bude srpsko
Njegoš je pjesnik koji odjekuje u svim tačkama srpskog kulturnog obrasca i zato je on dio našeg kulturnog samorazumijevanja, kazao je u intervjuu “Svetigori” jedan od vodećih srpskih intelektualaca Milo Lompar, profesor beogradskog Filološkog fakulteta.
“On je taj pesnik koji, prebacujući svoje vreme, dopire do našega vremena pokazujući neke konstante ovog prostora, naročito unutar kulturnog razumevanja našeg naroda. Nema sumnje da je komunistička ideologija imala kao glavno usmerenje – i to je ostalo do dana današnjeg, a paradoksalnim radom istorije to je prekodirano i preimenovano unutar novog poretka odnosa i sila – da sve što je srpsko svede na srbijansko, a da ono što nije srbijansko – kao Njegoš, kao Andrić, kao Meša Selimović, kao Petar Lubarda – vremenom prestane da bude srpsko. To je ključno kretanje čiji je vršni izraz dala komunistička ideologija, zato što je imala moć, imala je silu, mogla je da hapsi, ubija, da fizički uklanja svoje protivnike. I ona je to nemilosrdno činila. Dakle, suština i glavni naum je u tome da sve što je srpsko pretvorite u srbijansko. I vi to imate do dana današnjeg – kada se u Crnoj Gori neće reći Srpska Pravoslavna Crkva već Crkva Srbije. To je taj naum koji se ne menja”, kazao je Lompar.
Lompar je kazao da se postavlja pitanje kako to izvesti sa Njegošem, koji je Gorski vijenac posvetio prahu oca Srbije, koji je Karađorđa vidio kao evropsku i mitsku ličnost, i koji je dao pečat našem razumijevanju Karađorđa.
“Bez te Njegoševe slike Karađorđe ne bi bio ono što on jeste u srpskoj nacionalnoj svesti. Njegoš ga je podigao na taj veličanstveni položaj koji on ima, izlazeći iz okvira državnika i političara i postajući neka vrsta mitske ličnosti, kakva je u izvesnom stepenu postao i Njegoš. Dakle, Njegoš je ta prepreka da se sve što je srpsko pretvori u srbijansko, da se srpski identitarni karakter crnogorske državne egzistencije pretvori u nešto što je antisrpsko. Na delu imamo jednu vrstu nasilja koje traži svoje obrazloženje, a Njegoš je prepreka tom obrazloženju”, objasnio je Lompar..
On je naglasio da je sve što se radilo u komunističkom periodu i nakon toga imalo za cilj da tu osnovnu težnju na neki način obrazloži i utvrdi.
“Ja moram sa žalošću da kažem da ima ljudi iz Crne Gore, sa lepim intelektualnim rezultatima, koji su sebi dozvoljavali da u predvečerje pada komunizma pišu da reč srpski u Gorskom vijencu znači hrišćanski ili pravoslavni, a reč crnogorski označava naciju. To su bile takve razmere duhovnoga pada koje je gotovo teško zamisliti bez tog velikog i vrlo dugotrajnog pritiska” naglasio je Lompar.
Intervju sa profesorom Lomparom možete pročitati u novom sretenjskom broju časopisa “Svetigora”, a na talasima Radija “Svetigora” možeta ga poslušati u petak, 18. februara u 10,20 časova.
R.V.
