U organizaciji Srpskog pjevačkog društva „Jedinstvo“ Kotor (1839), u Riznici Srpske pravoslavne crkvene opštine Kotor, u četvrtak 22. septembra u 19:30 časova, gostuje prof. dr Darko Tanasković. Razgovor sa uvaženim gostom vodiće Dušan Davidović.
***
Darko Tanasković je rođen 4. januara 1948. u Zagrebu. Klasičnu (osmogodišnju) gimnaziju završio u Beogradu (1996). Na Filološkom fakultetu, takođe u Beogradu, diplomirao orijentalnu filologiju (1970), magistrirao (1972) i doktorirao (1979), disertacijom Arapski jezik u savremenom Tunisu – diglosija i bilingvizam, na istom fakultetu, gde je, na Katedri za orijentalistiku, izabran za asistenta-pripravnika za orijentalnu filologiju (1971).
Kao docent (1980), vanredni profesor (1981) i, od 1988. godine, redovni profesor na ovoj katedri, predavao je više predmeta (Arapski jezik, Turski jezik, Uvod u orijentalnu filologiju, Arapsku književnost, Persijsku književnost, Osnove islamske civilizacije, a na postdiplomskim studijama Uvod u uporednu gramatiku semitskih jezika, Lingvističku i Književnu arabistiku, Islam i hrišćanstvo, Islamski fundamentalizam…).
Objavio preko 700 naučnih i stučnih radova iz oblasti široko shvaćene orijentalistike, među kojima i knjige: Arapska poezija (1977), Sufizam (s I. Šopom, 1981, 2012), Arapski jezik u savremenom Tunisu (1982), Kontrastivna analiza arapskog i srpskohrvatskog jezika (1982), U dijalogu s islamom (1992), Tursko-srpski rečnik (u koautorstvu sa S. Đinđićem i M. Teodosijevićem, 1997), Na Istoku Zapada (sa M. Jevtićem, 2000, dva izdanja), Islam i mi (2000, četiri izdanja) , Jugoistok Srbije.
Kontinuitet krize i mogući ishodi (s grupom autora, 2001), Gramatika arapskog jezika (sa A. Mitrovićem, 2005, dva izdanja) , Islam:dogma i život (2008, dva izdanja), Autonomija mišljenja ( sa M. Jevtićem,2009), Neoosmanizam (2010, 2011, 2015), Golub koji nije postao ptica (2012), Belezi vremena (2014), Iz dana u dan (2015) . Više radova štampano mu je na stranim jezicima.
Darko Tanasković je po pozivu predavao na univerzitetima u Sarajevu , Skoplju, Alžiru i Rimu, kao i na Visokoj školi za društvene nauke ((Ecole des Hautes Etudes en Sciences Sociales – EHESS)) u Parizu (1984); od 1990 je član Izvršnog komiteta Evroarapskog univerziteta (Université Euro-Arabe Itinérante) u Rimu, a 1995. je izabran u Evropsku akademiju nauka i umetnosti (Academia Scientiarum Et Artium Europea – Salcburg). Dopisni je član društva za turski jezik ((Türk Dil Kurumu)) u Ankari (2000) i inostrani član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (2015). Gostovao na većem broju univerziteta u zemlji i svetu i održao niz javnih predavanja iz domena orijentalistike i islamologije. Od 1999. godine držao predavanja i na Univerzitetu primenjenih nauka „Megatrend“, a potom i na Akademiji za diplomatiju i bezbednost (Beograd) , Fakultetu za medije i komunikacije (Beograd), Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu (Beograd), Fakultetu političkih nauka (Banja Luka) i Filološkom fakultetu (Banja Luka). Saradnik Beogradske otvorene škole (BOŠ) i, ranije, Instituta za geopolitičke studije (Beograd). Profesor po pozivu u ECPD Univerzitetu UN u Beogradu (od 2007). Član je Udruženja književnih prevodilaca, Udruženja književnika Srbije i srpskog PEN-kluba. Od 2010. član je Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije, a od 2013. predsednik Saveta Diplomatske akademije “Koča Popović” pri MSP. Počasni je predsednik Društva srpsko-azerbejdžanskog prijateljstva (2016).
Darko Tanasković je, tokom univerzitetske karijere, pored ostalog, bio upravnik Katedre za orijentalistiku, prodekan, predsednik Saveta i Upravnog odbora Filološkog fakulteta, član Komisije za matičnost , Upravnog odbora i Saveta Univerziteta u Beogradu,kao i predsednik Odbora za humanističke nauke pri Zajednici, odnosno Ministarstvu nauke Srbije. Bio član Upravnog odbora Instituta za književnost i umetnost u Beogradu ,Upravnog odbora vaterpolo saveza Srbije. Predsednik je Upravnog odbora Narodnog muzeja u Beogradu (2013), a član Upravnog odbora SKZ, Upravnog odbora Matice srpske , Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” i Kolarčeve zadužbine.
Od 1995. do 1999. godine obavljao je dužnost ambasadora SRJ u Turskoj i (1998-1999) u Azerbejdžanu. Imenovan je, marta 2001, za člana jugoslovenske Komisije za istinu i pomirenje. Od 2002.do 2008. godine Darko Tanasković je bio na dužnosti izvanrednog i opunomoćenog ambasadora SRJ pri Svetoj Stolici ( u Vatikanu) i pri Malteškom viteškom redu. Od februara 2016. stalni je predstavnik Republike Srbije pri Unesku u Parizu. Papa Jovan Pavle II odlikovao ga je (oktobra 2004) ordenom Velikog krsta reda Pija IX, a Veliki Majstor Malteškog viteškog reda (oktobra 2005) ordenom Velikog krsta Reda za vojničke zasluge. Za doprinos kulturi Beograda, KPZ Beograda dodelila mu je priznanje „Zlatni beočug“ (2008), a 2014. izuzetnu „Vukovu nagradu“.
Govori francuski, engleski, arapski, turski, italijanski i ruski jezik, a poznaje i latinski i starogrčki.
Darko Tanasković je oženjen i ima troje dece.
SPCO Kotor
