На Савиндан, у понедељак 27. јануара, са почетком у 19 часова, у Будви ће се, у Медитеранском спортском центру одржати Светосавска академија.
Светосавску бесједу изговориће Епископ диоклијски Пајсије, а у програму ће учешћа узети: Марко Калајановић, Владимир Радојевић, Црквени хор „Свети Јевстатије Превлачки“, ученици Цетињске богословије, Дјечији хор Музичке школе, Милица Радовић, полазници школа вјеронауке, КУД“Свети ЈОван ВЛадимир“ и Хор „Препопдобна мати Ангелина“.
Програм Светосавске академије ће објединити обиљежавање више значајних јубилеја, казао је у најави овог догађаја за Радио “Светигора“ протојереј Слободан Лукић, парох будвански.
„Као и свака Светосавска академија, у првом плану је наслијеђе светосавско и личност Светога Саве. Ове године што се тиче програма академије замишљено је да кроз умјетнички програм, кроз наступе оних који ће бити извођачи, који ће бити учесници академије, уједно прикажемо и јубилеје, значајне јубилеје, које прослављамо ове године. То су: 1700 година од одржавања Првог васељеског сабора у Никеји, затим 850 година од рођења Светога Саве (узима се обично та година 1175. као година рођења Светог Саве) и такође 170 година од изградње и 100 година од обнове Његошеве капеле на Ловћену, која ево стицајем историјских околности опет чека на своје обновљење. Тако да ће кроз наступ наших учесника ови јубилеји бити повезани као што и јесу повезани, јер управо оно што се десило прије 1700 година на Првом васељенском сабору у Никеји – утврђивање, формулисање Символа вјере, јесте заправо почетна тачка једне историјске вертикале која повезује православно хришћанство у његовој свеукупности са борбом за идентитет српског народа, а то заправо и јесте Светосавље.
Оно што се десило 1221. године у Жичи, када је Свети Сава одржао чувену бесједу О правој вјери, јесте заправо понављање и обнављање закона и догмата Христове православне вјере у свом српском народу. Дакле, Свети Сава је обновио завет Бога и његовог народа и зато јесте, како рекох, доказ томе његова бесједа О правој вјери. Први велики тест те вјере јесте Косово. Када је наш народ потврдио да заиста живи том вјером којом га је породио Свети Сава, а та вјера се даље пројављивала и одржавала кроз подвижништво, мучеништво а често и кроз богословље и умјетност.
Један од примјера израза наше православне вјере, те праве вјере кроз умјетност је наш велики пјесник Петар Петровић Његош. Иако ми не налазимо Светосавље и помињање у том неком формалном смислу и помињање Светог Саве у дјелима Његоша, ипак препознајемо ту унутрашњу духовну сагласност између ове двије значајне личности нашега народа. Тај сусрет Његоша и Светог Саве се управо најбоље очитује у косовској заветној мисли, тако да је Светосавље можемо рећи основа, односно нит која је чинила, надахњивала Његошево дјело, а светосавска основа и оно што је Свети Сава чинио јесте показатељ да је српска култура од почетка била отворена за друго и другачије. Знамо да је Свети Сава имао контакте и односе са многим тадашњим народима, а то се показало опет у Његошевој мисли, Његошевом пјесништву, гдје он иако је био православни владика и имао те живе односе са Русијом, био отворен и заиста је био и под утицајем великих западних пјесника, писаца, као што су Милтон, Гете и други, тако да смо намјеравали да кроз програм повежемо те јубилеје и да представимо још једну од димензија светосавског наслијеђа“.
Догађај организује Архијерејско намјесништво будванско уз помоћ добротвора.
