Na 26. nedelju pod Duhovdanu, Pretprazništvo Vavedenja – služena je Sveta Liturgija u podgoričkom hramu, Velikomučenika Đorđa.
Svetim evharistijskim sabranjem načalstvovao je protojerej Mirčeta Šljivančanin starešina Crkve, uz sasluženje protojereja-stavrofora Milete Kljajevića, jereja Blaža Božovića i đakona Luke Pavićevića dok je molitveno učestvovao prota Milun Femić.
Na liturgijske vozglase odgovarao je hor Sveti Sava kojim je rukovodila horovođa Snežana Popović, diplomirani teolog.
Nakon pročitanog jevanđelskog začala slovom pouke sabranima u hramu Gospodnjem, poučnom besedom obratio se načalstvujući sveštenoslužitelj, prota Mirčeta Šljivančanin:
„Današnje Jevanđelje nas upućuje kako hrišćani treba da žive, da bi se spremali za tajnu Rođenja Hristovoga.
U priči o bezumnom bogatašu vidimo iz Svetog Jevanđelja da se nigde ne govori da je on bio nepošten čovek ali ima nešto što kod ovoga čovjeka nije dobro – naglasio je prota u svojoj besedi.
On je zaboravio da mu je svo imanje – dar od Boga. Iz njegovog stava, problem je što je zaboravio Boga; jer niti bi njiva rodila niti bi živjeli ni disali, da nam to Bog nije dao. To je prva pouka iz današnje Jevanđelske priče, da ne zaboravljamo Boga.
Mi živimo, dišemo postojimo – Milošću Božijom; sve imamo, zato što nam je to Bog dao.
Trebamo se zapitati da nismo i mi poput ovog bogataša ? Možda jutros ima onih koji nijesu mogli ustati, spavati od bolesti ili životnih tegoba ?
Naši dani ne zavise od nas. Naš život nije u sticanju materijalnih dobara, jer pitanje je koliko ćemo moći da ih uživamo ? Zato što naš život ne zavisi od nas. Život nam je dat i on je dar – da bismo ga ispunjavali na pravi način.
Ne da mislimo, da je sve u onome što smo stekli i da je tu naše blago.
Jer ni sam Gospod u Jevanđelju nigde ne govori da nije dobro imati imanje, da ne treba raditi, truditi se i sticati.
Problem je, ako to postane smisao našeg života !
Stav ovoga bogataša bi mogao biti dijagnoza našeg savremenog potrošačkog društva.
Bogataš je iz svoga života isključio sve: zaboravio je Boga, činjenicu da je dar sve što je stekao, isključivši svoje bližnje.
Zašto nam Bog daje bogatstvo ? Da bi dijelili drugima.
Hrišćanski bi bilo, kada bi razmišljali – Bog je meni dao više, kako bi pomogao onima koji nemaju.
Dakle, ovo nas Jevanđenje upućuje da Boga nikada ne isključujemo iz svoga života.
Svi smo u nečemu bogati, – neko u ovome, neko u onome; i to dobro koje steknemo u životu, treba da dijelimo s drugima – jer nam je zato to Bog i dao, da bi se tako spasavali, pokazivali da smo Božiji, Hristovi ljudi, jer nam Bog sve daje besplatno.
Bog nam je dao život, ne zato što smo zaslužili, zato što je to trebao i morao – nego zato što nas voli i što se raduje našem životu.
Ovaj bogataš iz Jevanđelja je svoje bogatstvo stavio na mjesto Boga a kada zaboravimo Boga onda se zatvorimo u sebe i mislimo da je cilj našeg života – mi, i ono što je naše.
Pravi hrišćanin bi trebao Boga da stavi na prvo mjesto a onda bližnjega pa tek na treće mjesto, sebe.
I kako se ova priča završava ? Tako biva sa onima koji sebe teku blago a ne bogate se Bogom.
Nije slučajno što u našem divnom srpskom jeziku – riječ bogatstvo ima u svom korenu Boga.
Istinsko i pravo bogatstvo je kada samo Boga imamo ne isključujući drugoga. I da ono što imamo, – ne bude uzrok naše propasti nego uzrok našeg spasenja.
Post nam je dat kao vrijeme, da dobro razmislimo šta su naši prioriteti.
Crkva nam svagda, kao duhovna majka, kroz pouke Svetih Otaca, život Crkve – poučava šta je najvažnije.
Uputili smo se ka tajni Hristovoga Rođenja, da Živoga Boga, Onoga Koji je Ljubav smjestimo u svoja srca i zaživimo tim životom; da volimo Boga i bližnjeg, nadahnjujući se istinskim stvarima da bi tako ispunili cilj svoga života, kako nam ne bi protekao u obmani i laži, proglašavajući nevažnim stvarima za važne.
Jer, najvažnije stvari su jednostavne – do njih se lako dolazi, one nam se lako daju, samo što to često zaboravljamo.
Ove dane posta iskoristimo tako da odstranimo od sebe sve ono što nas od Boga i bližnjih odvaja.
Jer nije post samo, šta ćemo jesti. To jeste važno, ali je najmanje važno. To bi samo trebalo da nas podstakne na ono više, dublje, važnije – na najvažniju istinu, da treba da živimo po Bogu.
Vreme posta nije tegobno vrijeme, već vrijeme radovanja, jer svoju dušu hranimo pravim sadržajima, kroz neprestani trud da Bog bude centar našega bića, kako bi bili Božiji ljudi. !“ – poručio je protojerej Mirčeta Šljivančanin u podgoričkom hramu.
Potom je brojni verni narod koji je ispunio hram i portu, pristupio Svetoj tajni pričešća, pričestivši se iz pet putira.
Zajedničarenje sveštenoslužitelja i parohijana nastavljeno je u Svetogeorgijevskom Domu.
Čas veronauke polaznika Škole Sveti Đorđe, održala je protinica Nadica Radović.
Elza Bibić
Foto/Video: Darko Radunović
