На недељни дан када наша Света Црква прославља Преподобног Гаврила Лесновског – служена је Света Литургија у подгоричком храму Великомученика Ђорђа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић архијерејски намесник подгоричко-колашински уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина старешине Цркве, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја Јована Радовића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарао је хор Светосавник, предвођен хоровођом, Ратком Вујачић.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Гојко Перовић:
,, Видимо како је Господ лијепо устројио Цркву Своју и Свето Богослужење, да разликујемо почетак Божије службе као Литургију Ријечи, (у којој се проповиједа Божија Ријеч) па слушамо ријечи Псалама, па ријечи Апостола Павла из Посланице Колошанима, па чујемо и Свето Јеванђеље и свештеника који беседи, по благодати и благослову које му је дато; све је то проповиједање Ријечи Божије.
У другом дијелу Свете Литургије Господ иде на Страдање, на Великом Входу приносимо дарове и сјећамо се Христових Страдања, Смрти, Гроба и Васкрсења.
Кад слушамо проповијед, треба да ослушнемо једнако важно, шта каже Апостол и Свето Јеванђеље; јер ћемо добити једну врло разумљиву цјелину – шта то Господ хоће да нам поручи, позивајући нас да живимо на одређени начин живота.
У данашњем Јеванђељу, онај момак који је пришао Господу и рекао – Учитељу Благи, шта ми треба да наслиједим живот вјечни !? Господ му говори реченицом, која сваког од нас буни, говорећи му – Што ме зовеш благим, само је Бог благ !
Јел ово наш Господ каже, – да Он није Бог ? Каква је ово збуњујућа реченица ?!
Једино ову реченицу можемо разумети, ако се сјетимо, у време када је Господ проповиједао постојале су групе међу Јеврејима која је свака имала неког учитеља, који су поучавали Светом Писму; па је Господ хтео да каже, немој учитеља, обичнога човјека, да сматраш Богом.
Господ хоће да открије тајну Свете Тројице и да одложи Тајну откривења Свога Божанства – и каже, Ја сам само Учитељ, што ме зовеш благим, једини је благи Бог !
Касније ће Господ у пуноћи Својој открити тајну Свога доласка и Сам Себе потврдити Богом (када пита Апостоле, Шта говоре људи, Ко сам ја ?).
Овде видимо једну поступност, слојевитост у Божијем Откривењу и то треба да разумијемо и ми једни с другима, када причамо.
Све у своје вријеме, не може нам се све открити. Човјек пада ! Понекада би рекао, боље да ме нема, какав сам. Не треба сјећи. Бог одређује кад ће шта бити.
И шта Господ одговара младићу ? Поштуј оно што је Мојсије заповиједио и биће ти довољно ! А младић каже – Ја сам све то сачувао ! А јеси ли сачувао ?
Ко може рећи испунио сам десет Божијих заповијести ? Момак у налету своје младалачке, потпуно природне, усхићености говори, – ја то већ знам, дај ми нешто друго ! Ако мислиш да си испунио 10 Божијих заповијести – Остави све што имаш и хајде са мном ! Аха ! Отиде жалостан, јер бијаше врло богат.
Свети Оци нам говоре, да ово није Јеванђеље против имућних људи. Има богатих људи, којима то богатство ништа не представља, од којега врло лако дају и поклањају.
То је сваки од нас који мисли да оно што има, да је његово (а да није добио од Бога) и ако остане без тога, да ће пропасти.
Шта каже Апостол у Посланици Колошанима – Љубите једни друге, будите стрпљиви једни према другима, наоружајте се љубављу, трпите једни друге у свакој ситуацији !
Није наш духовни живот само саткан из поштовања заповијести а ако си то завршио, иди у пустињу и напусти све… Чекај ! Има ту, између 10 Божијих заповијести и остављања свијета – доста да испунимо у овом нашем животу, једни с другима.
И не мора свак, осим онај који је посебно призван, нарочитим Божијим благословом и призивом; то се увијек знало у Цркви. Ко иде у манастир, у монаштво. И ако не идеш у манастир, то не значи да је твој духовни живот сиромашан, никакав и слаб.
Шта каже Павле ? Љубите једни друге, читајте Псалме, молитве… каквих све задатака имамо ми који нисмо пошли у пустињу; е то се може испунити и на послу и у саобраћају и на тргу и у продавници и кући… Па ћемо задобити Царство Божије и тако !
И на крају, кад све то промислимо, усвојимо, почнемо да практикујемо и сусретнемо се само са нашим немоћима, – Господ изговара, оно што је Његош поновио, на свој начин, Нека буде, што бити не може !
Што је људима немогуће, Богу је могуће !!“ А то значи, не ослањај се на то што си испунио 10 Божијих заповијести, па ни на то што си све оставио и отишао за Господом, што трпиш и љубиш и што читаш Псалме – немој ни на шта да се ослањаш ! Богу је све могуће, људима ништа није могуће ! Бог ће на крају спасити, Божија љубав, не то што си ти нешто урадио или ниси; та свијест треба стално да се обнавља у нама и ако се тога држимо, онда има наде да на правилан начин схватимо тајну нашега спасења, које нам Господ дарује. !“
Након причешћа верног народа, настављено је заједничарење свештенослужитеља и парохијана уз пригодно послужење и појање чланова хора Светосавник, у сали црквене општине.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
