Osnovna tema “Mesopusne nedelje” je ljubav. Na ovaj dan iz Jevanđelja se čita Hristova priča o Strašnom sudu (Mt. 25, 31-46). Kad Hristos dođe da nam sudi šta će biti merilo Njegovog suda? U priči se odgovara: Ljubav – i to konkretna i lična ljubav prema ljudskom biću, svakom ljudskom biću, koje, po Božijoj volji, susretnem u svom životu, a ne samo humanitarna briga za apstraktnu pravdu i za anonimnog “siromaha”…
Hrišćanska ljubav je “moguća nemogućnost”, da se vidi Hristos u svakom bližnjem, bez obzira ko je on, a koga je Bog, u Svom večnom i tajnovitom planu, odredio da uđe u moj život, bar za jedan časak, i ne kao slučajnost radi “dobra dela” ili radi vežbanja u čovekoljublju, već kao početak večnog druženja u Samome Bogu. Jer, šta je ljubav ako ne ona tajanstvena sila koja prevazilazi slučajno i spoljašnje u “drugome” – njegov fizički izgled, socijalni položaj, etničko poreklo, intelektualne sposobnosti – i doseže do duše, jedinstvenog i isključivog ličnog “korena” ljudskog bića, istinitog delića Boga u čoveku. Ako Bog ljubi svakog čoveka, to je zbog toga što samo On zna neprocenjivo i savršeno jedinstveno blago, “dušu” ili “ličnost”, koju je dao svakom čoveku. Hrišćanska ljubav je učestvovanje u tom božanskom znanju i dar božanske ljubavi. Ne postoji “bezlična ” ljubav jer ljubav je čudnovato otkrivanje “ličnosti” u “čoveku”, otkrivanje ličnog i jedinstvenog u uopštenom i zajedničkom. Ona je otkrivanje u svakom čoveku onoga što se može voleti u njemu, onoga što je od Boga.
Priča o Strašnom sudu govori o ljubavi. Nismo mi svi pozvani da radimo za “humanost”, ali je svaki od nas primio dar i blagodat Hristove ljubavi. Znamo da je svima ljudima bezuslovno potrebna lična ljubav – priznavanje da je u njima jedinstvena duša u kojoj se na čudan način ogleda lepota svega stvorenog. Takođe, znamo da su ljudi u tamnici, da su bolesni, gladni i žedni, zato što se u njima negira ta lična ljubav. I, najzad, ma koliko da je uzak i ograničen okvir našeg ličnog postojanja, da je svaki od nas odgovoran za sićušni deo Carstva Božijeg, baš zbog tog dara Hristove ljubavi. Tako, sudiće nam se da li smo prihvatili ovu odgovornost ili nismo, da li smo voleli, ili odbili da volimo. Jer “ukoliko ste to učinili jednom od najmanjih od Moje braće, Meni ste učinili”…
Protojerej Aleksandar Šmeman
