На недељни дан када наша Света Црква прославља Светог Мелетија Антиохијског, служена је Света Литургија у подгоричком храму Великомученика Ђорђа.
Светим свхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја-ставрофора Драгана Станишића, протојереја Јована Радовића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарао је хор Свети Сава под руководством хоровође, Снежане Поповића дипл. теолога.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Шљиванчанин:
,, Овим недељама пред Часни пост Црква нас припрема, на велики и важан период хришћанског живота.
Ово време називамо, време Триода. Триод је богослужбена књига која се од ове недеље чита а из које се поју духовне химне и пјесме – до недеље Свих Светих (након Духова). Он је подељен на два дијела: посни и цвијетни/радосни Триод. Ова књига је толико важна, да Грци ову недељу честитају једни другима, са Добар Триод.
На Светој Гори се ова књига износи поред целивајуће иконе и тако јој се показује поштовање.
На почетку Триода имамо ову причу о митару и фарисеју.Фарисеји су били су били посебан ред у јеврејском друштву, вјерски и животни ауторитети док су цариници били омражени, зато што су узимали порез за Римљане.
И док фарисеј захваљује Богу што није као други, дотле цариник, вапи – Господе, помилуј ме грешног !
Време поста нам говори, – какви свагда треба да будемо. Пост је посебно вријеме кад нас све упућује да врлине усвајамо и њима живимо.
Данашња прича важи за свакога човјека и у томе је љепота ријечи Божије, по томе је Јеванђеље другачије од сваке књиге и зато је Свето Писмо, књига над књигама, – зато што је Богом надахнута и за нас спасоносна.
Триод нам говори да се не угледамо на гордост фарисејску, – јер све што чинимо, то нам је Бог дао; то није наша заслуга, већ дар Милости Божије као и наше дисање и постојање.
Правила нису ту да се њима узносимо и гордимо и да мислимо да смо бољи од оних који не посте – као што мисли фарисеј. Он је заборавио најважнију истину – да је Бог дародавац сваког добра.
Покајање од највећег грешника може учинити светитеља. Стога никада у свом животу не требамо заборавити, осудити и презрети онога поред нас. Јер често оно што људи чине споља не мора да изражава суштину њиховога бића. Црква учи да ће нам Бог судити по срцу нашем а не само по дјелима, јер дјела могу некад да буду из нечисте намјере.
Данашње Јеванђеље нам говори двије ствари: да је гордост, – смрт а да је смирење – живот; темељ живота јер тиме исповиједамо, да без Бога нема живота. Са тим настројењем треба да постимо и живимо.
Бог кроз истински пост помаже да се наша душа смири. Нека нам Бог да смирење цариника а да избјегавамо гордост фарисејску којој смо нажалост сви склони. !“ – поручио је началствујући свештенослужитељ у подгоричком храму.
Након примања Свете тајне причешћа, заједничарење парохијана и свештенослужитеља настављено је у Светогеоргијевском Дому.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
