Na nedelju pred Bogojavljenje, kada proslavljamo spomen Svetog Proroka Malahije i Sv. mučenika Gordija, služena je Sveta liturgija u podgoričkoj crkvi Svetog Đorđa.
Svetim evharistijskim sabranjem načalstvovao je protojerej Jovan Radović uz sasluženje starešine crkve, protojereja Mirčete Šljivančanina, protojereja-stavrofora Milete Kljajevića i đakona Ivana Crnogorčevića; molitveno su učestvovali protojerej-stavrofor Dragan Stanišić i jerej Blažo Božović.
Blagoljepiju Bogosluženja doprineo je hor ,,Sveti Sava“ koji je odgovarao na liturgijske vozglase, rukovođen dirigentom i horovođom, Snežanom Popović.
Po pročitanom jevanđelskom začalu, slovom pouke sabranima se obratio načalstvujući sveštenoslužitelj, prota Radović, koji je ukazao na činjenicu da često čujemo reč Jevanđelja u našim hramovima a da zapravo sama reč – Jevanđelje, dolazi od grčke riječi Evangelio, što znači blaga i radosna vijest, o dolasku Hrista Mesije u ovaj svet, da bi nas spasio od greha, smrti i đavola.
Prota je potom podsetio da ćemo za neki dan proslaviti Krstovdan, Bogojavljenje i Jovanjdan, koji su se u ranoj Crkvi spajali i proslavljali zajedno sa Božićem i Bogojavljenjem.
Zatim je kazao da u sredu proslavljamo Bogojavljenje, veliki Gospodnji praznik – Krštenje Gospoda Hrista na reci Jordanu i da iako taj praznik pada u sredu i petak – da je strogo zabranjeno da se posti, zbog same veličine praznika.
Podsetio je prota Radović u svome obraćanju na još jednu činjenicu – da današnje Jevanđelje, početak Markovog Jevanđelja, počinje sa propoveđu Jovana Krstitelja a da Jovanovo Jevanđelje počinje sa večnošću. Matejevo Jevanđelje počinje sa Avraamom i genealogijom, rodoslovom Gospodom našega Isusa Hrista i Lukino Jevanđelje takođe počinje genealogijom a da jedino, Markovo, pominje Sv. Jovana Krstitelja koji je bio u pustinji, da bi pripremio dolazak Hrista, – ukazao je otac.
,, Jovan je bio Prorok, mnogi ga nazivaju anđelom – zbog njegovoga Svetoga, anđelskoga načina života; Sveti Jovan je krštavao na rijeci Jordanu i pozivao sve one koji su dolazili, a dolazio je ogroman broj (kaže se u Jevanđelju… Judeja i Jerusalimljana koji su ispovijedali grijehe svoje).
Sam proces Krštenja, otac opisuje na sledeći način: ,, to Krštenje je bilo tako što bi Jovan Krstitelj pognjurio čovjeka u vodu Jordana i držao ga u vodi – sve dok ovaj ne bi rekao svoje grijehe “ a on sam je govorio dolazi za mnom Onaj Koji je veći od mene, kome ja nisam dostojan odriješiti remenja na obući Njegovoj. On će vas krstiti Duhom Svetim.!“
Načalstvujući sveštenoslužitelj, kaže da ovde možemo da vidimo da krštenje Jovanovo, nije bilo potpuno – i da možemo slobodno reći, da je bilo polovično.
,, Danas mi pravoslavni hrišćani se krštavamo i imamo, dvije Svete Tajne, neodvojive jedne od druge – to je Krštenje i Miropomazanje. Krštenje je Krštenje vodom, za pokajanje a Miropomazanje je sila Duha Svetoga, to je upravo ovo što Jovan kaže – da Hristos, kada dođe, On će vas krstiti, Duhom Svetim.“
Otac smatra da nije dovoljno da se čovek pokaje i da ispovedi svoje grehe kod sveštenika; da je to polovina onoga što nam je potrebno, a da je druga polovina – Milost i Sila Božija koja dolazi i čisti nas od naših grehova, sagrešenja i krivice. To je upravo Krštenje Duhom Svetim.
Prota Jovan nam zatim ukazuje na govor Gospoda koji kaže, ko se ne rodi vodom i duhom, ne može ući u Carstvo Nebesko, smatrajući da je to jedan od prvih uslova našega spasenja, da smo Kršteni, da smo očišćeni od svih grehova svojih i nasleđenih, pre svega od svojih predaka, naših ličnih grehova koje smo mi sagrešili i isto tako da smo primili pečat dara Duha Svetoga.
Otac nam govori da je na dan Pedesetnice, Gospod naš, Hristos Apostolima rekao A kada ja odem vi ćete se obući u silu sa visine. A to se zbilo u pedeseti dan posle Vaznesenja Gospodnjega, odnosno posle Vaskrsenja Hristovoga – kada je Duh Sveti sišao na Svete Apostole.
,, Mi se sjećamo, kako od jednih kukavica, sebičnjaka i slabih ljudi – postadoše propovednici bez straha i mane Jevanđelja Hristovoga; upravo onda kada su primili dar Duha Svetoga. !“ podsetio je otac.
,, Mi hrišćani da bismo imali kontinuirani ključ Duha Svetoga, odnosno, da bismo kontinuirano živeli u Duhu Svetome, bitno je da se molimo redovno. Molitva je ona koja dovodi Duha Svetoga u naše živote. A svaka Liturgija pa i ova današnja jeste svježa Pedesetnica. I na njoj se, koliko to do nas stoji, dostojno pripremamo – i moguće je da doživimo, neko manje, neko više – blagodati Duha Svetoga u Svetoj Tajni Pričešća !“
Otac je potom naglasio da je naša Crkva pravoslavna – Crkva Duha Svetoga. I da je sam Sveti Serafim Sarovski, koga smo juče proslavljali, govorio da je: Cilj našega hrišćanskoga života, sticanje ili zadobijanje Duha Svetoga.
,, Izvan Crkve – nema spasenja, zato što je u Crkvi Duh Sveti. Crkvu čini, Duh Sveti, Tijelo Hristovo. Duh Sveti krštava nas, u Miropomazanju tu Silu dobijamo.!“ naglasio je, dodavši da nema Svete Tajne Pričešća – bez Duha Svetoga.
Prota je pojasnio da je najbitnija molitva koju mi hrišćani čitamo na Svetoj Liturgiji – molitva epikleze – Silaska Duha Svetoga na hleb i vino, predloženo. I da ako Duh Sveti ne siđe – nema pretvaranja Tijela i Krvi Hristove, od hljeba i vina.
,, Ako Boga nema u nama, ako Duha Svetoga nema u nama – sve što činimo je grijeh. Ako Duha Svetoga ima u nama – sve što činimo je vrlina. !“ kazao je otac, podsetivši da ćemo za neki dan uzeti i Svetu vodu, koja će biti puna Duha Svetoga.
Zatim je načalstvujući sveštenoslužitelj pozvao verni narod da dođe, na ovaj čudesni praznik – Krstovdan – kada se osveštava voda, i na Bogojavljenje – kada se, takođe, isto osvećuje voda, koja se ne kvari, godinama pa i više i čuda tvori svima onima koji je sa verom uzimaju.
Otac Jovan Radović je pojasnio da je voda čudotvorna upravo zato što je Duh Sveti u njoj, da sveštenstvo i verni narod priziva svojim molitvama Duha Svetoga koji dolazi i upravo osvećuje tu vodu i svakoga onoga koji je sa verom prima.
Završavajući svoje obraćanje, prota je pozvao verne da koriste sve ono što Crkva nudi, sve projave Duha Svetoga, molitvu i časni krst, kojim treba da se krstimo pravilno i redovno u svakoj situaciji, pre svakoga jela, izlaska iz doma, pre svakoga posla – ali da je vrlo bito da to učinimo sa strahom, strahopoštovanjem i ljubavlju, da bi taj krst imao silu, bez žurbe, bez mlataranja; te ćemo samim tim biti sačuvani od svih nevolja i bolesti.
,, Vidite i sami u kojim se bolestima danas nalazimo, da li su od Boga dopuštene, da li su od ljudi napravljene, jesu sigurno i tako, ko zna koliko nas još očekuje ovakvih iskušenja – ali znajmo, niko nije umro na tuđi dan. Svako ima svoj dan. Naše je da se čuvamo, Bogu molimo, i budemo spremni svakoga sekunda u svome životu, ako nas Gospod pozove, da izađemo pred Lice Njegovo, a spremnost naša se ogleda, upravo onda, ako smo u zajednici sa Njime, a ako smo u zajednici sa Hristom onda ćemo imati i Duha Svetoga i Oca Njegovoga, Kome Svetoj Trojici neka je slava u vekove vekova “.
Po primanju Svete Tajne pričešća, zajedničarenje sveštenoslužitelja i parohijana nastavljeno je u Svetogeorgijevskom domu Crkvene opštine podgoričke.
Elza Bibić
Foto: M. Matković
