На дан када прослављамо Св. Свештеномученика Игњатија Богоносца, Св. Данила II, Архиепископа Српског – на Претпразништво Рождества Богомладенца Христа – служена је Света Литургија у подгоричком храму Светог Ђорђа.
Светом евхаристијском сабрању началствовао је јереј Блажо Божовић, уз саслужење Мирчете Шљиванчанина старешине храма, протојереја – ставрофора Милете Кљајевића и ђакона Ивана Црногорчевића, док је молитвено учествовао ђакон, Лука Павићевић.
На Литургијске возгласе за певницом је одговарао хор ,,Свети Сава“, под руководством, хоровође и диригента, Снежане Поповић.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима се обратио началствујући свештенослужитељ, јереј Блажо Божовић.
На почетку беседе коју је произнео, отац је честитао срећан и благословен празник, Оци, понукан песмом из данашњег прокимена: Благословен јеси Боже Отаца наших и хваљено је и благословено је име Твоје у вијекове.
Началствујући свештенослужитељ је подсетио да управо данас читамо родослов Господа нашега Исуса Христа, где многи од тумача Јеванђеља, говоре исто а то је да – што се родослова тиче, – у именима Отаца и Праотаца Христових (који су и наши духовни Оци и Праоци) има их познатих у Старом Завјету којима су читаве књиге посвећене, као што су то Аврам, Исак, Јаков, Судије, Пророци … где чак иду дотле да у тој побочној линији, како је објаснио отац – има и многобожаца, рекавши да је то добро за нас грешне, који смо данас овдје – јер је у том Имену Господњем, у родослову Господњем, сабрано сво човјечанство. Где и сам протојереј Александар Шаргунов каже: ,, То је за нас добро“.
,, Када Св. Јустин Ћелијски тумачи ово зачало – да су у Старом Завјету људи живјели Јеванђељем, он чак иде толико далеко, (да би човјек који је тек ушао у вјеру) па каже они су били хришћани и прије Христа – то је човјек који је неофит, што би се рекло, како каже то хришћани – Па зар није са Христом почело да се помиње име хришћани, следбеника Христових. “
Стога, јереј Блажо указује да су управо у Имену Господњем сабрана сва човечанства, сви векови и они испред нас и они који ће за нама доћи. Да је то онај моменат, када каже Апостол Павле у данашњој посланици Јеврејима – да од нејаких постадоше јаки, па од слабашних вјером, постадоше пуни вјере.
Можемо слободно рећи да су – Исповједници, мученици, Апостоли – сви они наши Оци, је нас је Господ учинио својим Рођењем, њиховим сродницима, поручио је отац.
,, Епископ Горњокарловачки Симеон помиње, то је било пре неких 30-40 г. – како је разрушена породица и како се управо ради на њеној девастацији. Тако да смо и ми данас свједоци тих чињења, – да хоће да нам разбију породицу – а Црква је у свом коријену у свом бићу, управо пред Рођење Христово, назначила породицу као једну јединствену и свету цјелину; тако да смо и као дјеца и као мајке и као оци – дужни да преносимо оно што је у нама. !“ саопштио је отац Блажо у својој поуци.
Назначио је да управо ово Јеванђење које нам говори и дан у коме је посвећено – довољно да завиримо у себе – и да осетимо тај дух наших предака, хришћана православних, које смо и ми, када смо крштени, освештали – оне који то нису; напоменувши да је диван Бог, када тако мудро размишља о нама.
,, Св. Јустин Ћелијски, који је заступник пред Богом – каже, ако ти је ослабила молитва, ти се помоли Богу, па ће молитва доћи; ако ти је тешко да постиш, ти пости, моли се Богу, па ће доћи жеља и за постом. !“ – тако да све оно што имамо у нашем животу, имамо кроз наше Свете, нагласио је отац.
,, А као награду, као оце које је Бог благословио, да буду родитељи – је, када преносимо то учење и писано и неписано на своју дјецу, када им говоримо и када их подучавамо како треба да се понашају и како да узрастају у мјеру раста Христова – онда видимо и њихов напредак, али и њихово наравно страдање и наше свеопште.!“ – нагласио је.
Награда наша у овој Светој заједници јесте, подсетио је, као она прича када је Аврам отишао да од ропства ослободи рођака свога Лота, па га је Мелхиседек и његову војску 318 ратника сусрео са хлебом и вином – то је управо та праслика Причешћа, сматра о. Блажо.
У данима када нема Литургије, поручио је отац, човјек често бива у борби као у неком подвигу, често бива изранављен од најближих, можда највише од себе самога – али, ето, дође у Цркву у храм Божији на Литургију, да извида ране и да се причести.
,, Када видимо како је Господ устројио, да никоме од нас, не буде уско, не буде тијесно, у Цркви – да нема заборављеног хришћанина у Цркви Божијој – управо је то оно што је Господ наредио за нас и по ријечима Апостола Павла – да сви они које је он напоменуо… од Судија, Пророка, Апостола, Проповиједника, Исповједника и свих људи… каже, то је Господ приредио за нас, – да они не би били савршени мимо нас. Значи, не можемо једни без других. “ – то је јако дивно, да тако Господ о нама промишља, казао је отац, нагласивши да колико год да смо грешни, колико год да смо у паду – за нас је Он припремио Васкрсење, и улазак у Царство Божије.
Началствујући свештенослужитељ је подсетио све, да има једна дивна песма коју ћемо, ако Бог да, за Божић да певамо ,,Нек се свако поправља и Господа прославља!“ – и да ћемо тако и ми, ако Бог да, да имамо у свом срцу један моменат поправљања – не би ли Господа прослављали, што чистија срца и мирније душе.
Отац је нагласио да ово говори, да би сви ми имали у себи један траг који је неизбрисив (колико год хоће други да га нам избришу, и они у кући, када нам бране да постимо и да се Богу молимо).
Описујући један догађај из живота који нам говори колико смо упућени једни на друге и колико не можемо једни без других:
,, Дошао је код мене један Циган, чергар, па каже : ,, Оче, ја би да се крстим са цијелом својом породицом !“.
(Имају осморо дјеце, ту живе на домак Старог Аеродрома и каже да је сањао Светога Ђорђа.)
Ваљда постоји моменат један код њих, који им брани, да ко је муслиманске вјере – да славе Светога Ђорђа. (а зна се да је то њихова слава од вајкада).
Отишао сам код њих кући, упознао их. Па га питам преко телефона, Имаш ли кума, – има ли ко да те уведе у вјеру ? Немам, каже, ево ти ми буди кум !
Тако да ћу ја, ако Бог да, да крстим те људе.
Па ето, да знамо како да човјек унутар себе, унутар свога бића зна да потражи Господа и како му се Господ јавља.
И кад сам пошао код њих – заиста су то скромни услови, ја не могу рећи да је то биједа (биједа је нешто друго), они су пуни љубави и среће; њих је осморо.
Кад сам га питао, што Омере хоћеш да се крстиш ? Па, каже, нешто они причају да не може Свети Ђорђе да се слави – боље њега да нема (тога који му је то рекао) него да нема Светога Ђорђа.
Жена му је била трудна, у међувремену сам позвао да видим јел се кума породила – каже он, јесте ! Питам га, како си му дао име ? Дао сам му име – Ђорђе и каже – биће много хришћана !
Отац је умолио, коленопреклоно, ако Бог да, да буду овде и за Божић и уопште ако буду долазили, – да их као саме себе дочекамо.
Благословивши сав народ и свештенике, отац је на крају пожелио, срећан празник и да све оно што нам предстоји – да нам дође на благослов и љубав Божију.
А поводом празника Отаца, свештенослужитељи овог древног храма, даривали су дечицу пригодним поклонима, припремљеним за ту прилику.
Потом је настављено заједничарење свештенослужитеља и парохијана, послужењем у сали ,,Патријарх Гаврило Дожић“ у Светогеоргијевском Дому, Црквене општине подгоричке.
Елза Бибић
