Sveta Liturgija služena je jutros u podgoričkom hramu Velikomučenika Đorđa, uz učešće velikog broja naroda.

Svetim evharistijskim sabranjem načalstvovao je starešina hrama, protojerej Mirčeta Šljivančanin uz sasluženje protojereja-stavrofora Gojka Perovića arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog, protojereja-stavrofora Milete Kljajevića i đakona Luke Pavićevića.

Na liturgijske vozglase odgovarao je hor Sveti Sava, predvođen horovođom, Snežanom Popović.

Nakon pročitanog jevanđelskg začala slovom pouke sabranima u hramu Gospodnjem, obratio se načalstvujući sveštenoslužitelj, prota Šljivančanin, tumačeći priču o vaskrsenju sina jedinca Nainske udovice:

,, Svima nama, ma koliko nemali ljubavi i koliko bili slabi i loši – takav događaj izvuče i ono malo dobra, ako imamo;

Mi ljudi tu zaista malo možemo pomoći, ali dobro je da smo spremni da želimo, – podvukao je prota u podgoričkom hramu.

Sveto Jevanđelje nam govori da je sam Gospod prišao i sažalio se rekavši majci da ne plače vaskrsnuvši njenog sina jedinca.

,, Ovaj događaj nam pokazuje da Isus, Sin Božiji nije samo običan čovjek i da nam time pokazuje najveću tajnu naše vjere – da ćemo svi vaskrsnuti; da će biti opšte Vaskrsenje ! !“

Ima u ovoj priči nešto posebno, naglasio je prota – a to je kako se završava ovo jevanđelsko čitanje.

Strah ibuze sve i slavljahu Boga, govoreći – veliki Prorok podiže se među nama i pohodi Bog narod svoj !

To nam govori, podvukao je on – kolika je ljubav Božija i da je Sin Božiji došao među nas, postao jedan od nas; i da to što je učinio i nas podstiče da budemo Njegovi.

,, Kad je Bog iz Svog Predvečnog obitališta, Carstva Svoga, – spustio se i unizio da je uzeo lik, prirodu Svoga stvorenja, da bi nama pomogao i darovao život.

Zamislite tu ljubav ?

Tolika je neizmjerna ljubav Božija i smirenje Njegovo, da bi nama ljudima darovao život, isceljivao, liječio od bolesti, smrti…

Jer kad god Boga zaboravljamo, mi lagano umiremo.

Vaskrsenje sina Nainske udovice je pokazatelj da će Gospod i nas vaskrsnuti i da je prva tačka našeg života – Vaskrsenje. !“

Na kraju svoga obraćanja u podgoričkom hramu prota je zaključio da život pobjeđuje, samo ako smo sa Gospodom. Zato se treba truditi da budemo Božiji ljudi i da nam se nikada ne desi da zaboravimo Boga i ljubav Božiju a ukoliko se to desi da se pokajanjem vratimo i da znamo da je Gospod život i da je život došao među nas i da Gospod želi da živimo.

,, Neka Gospod da, da to svagda imamo i da budemo nositelji života. Amin. !“

Potom su svi oni koji su se pripremili, pristupili Svetoj Čaši, u Svetoj tajni pričešća.

Zajedničarenje sveštenoslužitelja i parohijana nastavljeno je u Svetogeorgijevskom Domu.