Svetom liturgijom na Sv. Partenija Episkopa lampsakijskog, u Hramu Sv. Georgija pod Goricom proslavljena je treća pripremna nedelja Vaskršnjeg posta – Nedelja o bludnom sinu.
Svetim evharistijskim sabranjem načalstvovao je protojerej-stavrofor Dragan Stanišić, uz sasluženje braće sveštenoslužitelja ovog drevnog hrama: protojereja Mirčete Šljivančanina, starešine Crkve, protojereja-stavrofora Gojka Perovića arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog, protojereja-stavrofora Milete Kljajevića, protojereja Jovana Radovića i đakona Ivana Crnogorčevića; molitveno je učestvovao đakon Luka Pavićević.
Na liturgijske vozglase odgovarao je hor Sveti Sava pod rukovodstvom dirigenta i horovođe Snežane Popović.
Nakon pročitanog jevanđelskog začala, sabranima se slovom pouke obratio načalstvujući sveštenoslužitelj, prota Stanišić, koji je podsetio verne kakav je to praznik velike Pedesetnice, Svete Trojice, Silaska Svetoga Duha na Apostole; kakvo je to otkrivenje, koja je to punoća, osijanje, koja je to blagost, ozarenje – zajednica Boga i čoveka; koji je to život zapravo i sve u tome što znamo i što predstavlja Crkvu, gde prethodi nastupajuća Velika četrdesetnica.
Prota Stanišić je potom ukazao da i kada stojimo u Crkvi, imamo to saznanje sveta, tu veru u Gospoda Boga i sve to poimamo – kroz molitvu Oče naš.
“Gde se kaže, Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe Carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao i na Nebu. Hljeb naš nasušni, daj nam danas, i oprosti nam dugove naše, kao i mi što opraštamo dužnicima svojim – gde imamo na početku ove molitve, ispovedanje Svete Trojice, savršenstvo, himnu ljubavi“, naglasio je otac Dragan.
Ta molitva Oče naš u prvom delu je sama himna ljubavi, podvukao je prota i kada pominjemo oca i bludnoga sina i drugoga sina, onda imamo jednu prvobitnu familiju, koja je skladna, ali kako to biva u životu, od onoga boljega, nastupa nekad gore; i iz jedne obične porodice, jedan sin, traži dio i kaže: – Prosu svo imanje svoje… I sjeti se i pokaja se i vrati se ocu.
Besedeći, prota je ukazao da ovde imamo ono što se u molitvi Oče naš kaže: Ne uvedi nas u iskušenje – i da se to odnosi na svakoga čoveka.
“Svaki čovek negde bludi, čini nešto što mu je na štetu i zato se mi molimo: Ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga – to je taj bludni sin, koji se vratio ocu, posle svih nevaljalstava koja je učinio – i još je pojeo tele ugojeno“, podvukao je o. Dragan, dodavši da kod drugog starijeg sina se kaže: Oprosti nam dugove naše, kao i mi što opraštamo dužnicima svojim – gde se kaže, da je sve očevo njegovo, i da je on svagda sa ocem. Ali da, eto, on je osudio svoga brata, pa možemo da se podsetimo sledećeg dela molitve, koja kaže da oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim.
Prota Dragan je naglasio da je ovo današnje Jevanđelje – tumačenje molitve Oče naš. Ukazujući da kasnije, tokom prve nedelje posta – Nedelje pravoslavlja – čitamo Kanon Andreja Kritskog, u kome se opisuje sudbina i postupci bludnih sinova, kada se pominju kroz Stari zavet mnogi prestupnici, Kain, Isav – gde se navodi kakav je njihov posledak.
“Slušajući taj Kanon, žalimo te koji su pogubljeni od svoga nemara ili od svoje sebičnosti, ali vidimo ovo današnje Jevanđelje, đe se pominje neko ko je grešan, ali koji se opomenuo svojih greha, i prisajedinio se toj zajednici od koje je bio odstupio; ali nije mogao imati rukovodnu ulogu, prosto se samo prisajedinio i zato smisao ovog Jevanđelja nam kaže, da je ipak revnost za Dom Gospodnji, pažnja, služenje, da to čini istinu i svedočenje “, dodao je otac, naglasivši, da to slučajno ne bi prešlo u gordost onda se u Jevanđelju pominje ovaj događaj u kojem je sin koji je revnovao i bio sa ocem, koji je bio posvećen (da ne bi sve to upropastio, uznoseći se nad tim bratom) koji je sasvim prosuo sve.
Otac je kazao da slično imamo i u Nedelji mitara i fariseja, gde isto farisej osuđuje, dok je mitar u iskušenju; pa vidimo kako postoji u Crkvi ta sila, napon da se ustanovi Pedesetnica.
“Zato imajući tu rasplinutost života, ulazeći u ovu Svetu četrdesetnicu, hodamo i težimo i molimo se molitvom: Oče naš, da nas ne uvede u iskušenje, da oprostimo dugove dužnicima svojim i da se ispunimo Duhom Božijim, sada uvijek i u vjekove vjekova“, naglasio je prota, u svome obraćanju u hramu pod Goricom, na Nedelju bludnoga sina.
Nakon primanja Svete tajne pričešća, zajedničarenje sveštenoslužitelja i parohijana nastavljeno je u Svetogeorgijevskom domu Crkvene opštine podgoričke. Nakon što je stigla vest o upokojenju shiarhimandrita o. Joila (Bulatovića), dugogodišnjeg čuvara kivota Sv. Vasilija Ostroškog i igumana manastira Ćirilovac kod Kolašina, otpojana je Vječnaja pamjat za upokojenje duše njegove. Nakon toga njegovi dugogodišnji saradnici i kolege sveštenoslužitelji, setili su se i razgovarali o njegovoj ličnosti, krstu koji je nosio i podvigu u kojem se upokojio u Hristu Isusu, Gospodu našem.
Tokom zajedničarenja starešina crkve, prota Mirčeta Šljivančanin, pozvao je verni narod da, kao što su se i prošli put odazvali te očistili portu i staro groblje kod Crkve Svetog Đorđa, to učine ponovo. Otac Mirčeta je umolio vernike da se okupljanje izvrši 5. marta, u Siropusnu nedelju, kako bi se nova radna akcija čišćenja izvela pre početka Vaskršnjeg posta.
Takođe je podsetio da će se Sveta tajna jeleosvećenja, koja se svakog meseca služi u ovom drevnom hramu, služiti u sredu, 23. februara, sa početkom u 17 časova.
Potom je protinica Nadica Radović održala čas veronauke, uz podršku prote Jovana Radovića, koji je gostovao na ovom času.
Elza Bibić
Slike: M. Matković
Video: D. Radunović
