Тијана Вучетић је студент архитектуре и члан црквеног хора „Преподобне мати Ангелине“ и КУД-а „Захумље“ из Никшића. Њено интересовање су духовне и традиционалне пјесме и игре, пише поезију, записе и текстови јој, с времена на вријеме, излазе у „Свевиђу“. Спот за пјесму „Везак је везла Дјева Марија“, сниман је, ових дана, у Саборном храму у Никшићу, а сама идеја реализована је као покушај да у своје лично име, и у име Саборне цркве, честитају свима најрадоснији хришћански празник – Божић, казала је у разговору за Радио Светигору ова Богом украшена и одмјерена дјевојка, дивног гласа.
https://youtu.be/u8lGfUkq-eo
Напоменула је да је пјесму урадила са пријетељима из хора „Преподобне мати Ангелине“, вокална пратња били су Радуле Петрушић и Сара Дубљанић из хора, а продукцију је радио Симо Радуловић.
„Кад се ради с љубављу и кад је од срца, увијек, се приведе лијепо крају и Господ да добро. „Везак је везла“ је традиционална пјесма, урадили смо је у етно аранжману, са жељом да јој дамо свој печат, да буде мало другачија, да се не понављамо. Ове године је доста људи снимило ту пјесму и мени је, искрено, драго због тога. На тај начин се музика промовише и живи, на тај начин се уздиже празник који ми дочекујемо. Покушали смо да не копирамо никога и надам се да смо у томе успјели; људи су, колико сам могла да пропратим реакције, задовољни, сви се јављају са лијепим утисцима, а то је и био циљ цијелог овог пројекта“, каже Тијана Вучетић, која је, сазријевајући и одрастајући у хору Преподобне мати Ангелине, усавршавала своје таленте којима је Господ обдарио.
Истиче велику заслугу хоровође професорице Ане Бојић, на откривању и раду на њеном таленту за пјевање.
„Захваљујући чланству у хору отворила су ми се врата за која нисам мислила да могу лако да доспију до мене, и, заиста, је велика част бити члан тог хора. Не само што пјевамо у храму, ми смо појали и у бројним другим храмовима, путовали, обишли разна мјеста, учвршћивали наша пријатељства. Имам осјећај као да сам читав живот овдје, колико влада једна лијепа, породична атмосфера, без сујете, негативних осјећања. Одрастати у таквом окружењу је веома важно за младог човјека, нарочито у данашњем времену. Мени је хор у томе много помогао, ту се дјеца васпитавају, одрастају на здрав начин, уче се правим вриједностима. То је драгоцјено у развоју сопствене личности, а онда и за све остало“, испричала нам је Тијана.
На њеном јутјуб каналу могу се погледати снимци и других пјесама које изводи Тијана Вучетић, ова дивна дјевојка, прелијепог гласа, која поред архитектуре, за коју каже да је спој науке и умјетности, налази времена да се посвети традиционалној и духовној музици. То потврђују бројне пјесме, од којих су неке и снимљене, попут: „Црвен цвете“, „Пећка кандила“, пјесме Богородици, и нашим црквеним празницима.
„Биће и других пројеката, јуче сам се чула са Даницом Црногорчевић, нешто договарамо, али је рано да откривамо. Даница је дивна, увијек ми шаље позитивне коментаре; то је особа у којој нема мрве сујете, неко је ко подржава све што је добро и позитивно, подржава младе људе који се баве овом врстом музике. Увијек је ту да изађе у сусрет, мени лично је од велике помоћи, тако да сам задовољна што имам такве људе и таква познанства око себе. Планирам да се и убудуће бавим музиком и већ имам у плану неке пјесме које се снимају“, рекла је Тијана, додавши да у слободном времену пише поезију, да је писање пјесама испуњава, те да је намјеравала да студира књижевност.
„Волим да пишем, и ту сам се пронашла и испуњава ме. Шта год да се дешава у животу и у мислима може да се преточи у неку тему из поезије. Прошло је више од годину дана од упокојења Митрополита Амфилохија, те ријечи сам дуго припремала. Надам се да је у овој мојој пјесми све сложено како треба, јер је од срца. Косово је, такође, нешто чему се стално враћам, односно није то нешто, то није ствар. Косово је посебно осјећање које и сама ријеч изазива у човјеку. Наш народ на Косову и Метохији, све што је преживјела наша најсветија земља, заправо, треба да живи у свима нама, да се памти, да се молимо и надамо да буде боље, да та инспирација никада не пролази. Пјесма „Црвен цвете“, коју сам снимила прије двије године, говори о томе, то непресушна тема“, каже за Радио Светигору Тијана Вучетић.
Са њом је разговарала Сенка Чоловић Шумић
Митрополит Амфилохије
У ширини васионе сјајне
и дубини изван овог свијета,
као извор непресушне тајне,
као пророк – душа разапета
Попут оних који земљом ходе,
а ријеч их не може мјерити:
што се тихо, као цвијет, роде
да постану бесмртни и свети
Мтрополит, и отац, и Ђедо,
сад на фресци, с храмом у наручју,
сав свој живот Животу је пред’о
своју главу – брану крвоточју
Том је главом и рукама голим
мученичка сакупљао тијела,
смјелим духом равноапостолним,
служио им ратна опијела
Мир сијао, васкрсао Гору,
био вођа побједних колона
са свих брда према сињем мору,
гдје се чују православна звона
Сваки камен којим су га били
у своје је меке груди свио,
за шта многи нису кадри били,
тај је Човјек ипак опростио
Свевременог ума, прости саговорник,
али оштрог збора кад прилици треба;
и данас нас слуша, видар и помоћник,
благосиља стадо још јаче са неба
На икони стоји пред завјет-капелом
свједочи да смрт је Господ поразио
и јавља се мисао – сваким својим дјелом –
да ли је то Светац земљу походио?
–Тијана
