У недељу 36. по Духовима, 11. фебруара 2024. године, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Шибенику началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, уз саслужење преосвећене господе епископа: далматинског Никодима, нишког Арсенија и осечко-пољског и барањског Херувима, као и свештеника и ђакона из више отачаствених епископија.
Овим евхаристијским сабрањем отпочела је дводневна посета Светејшег Патријарха г. Порфирија Епархији далматинској, а поводом славе Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки, где ће Његова Светост Патријарх, на сам дан празника, тј. сутра, служити свету архијерејску Литургију.
У својој литургијској проповеди на прочитано јеванђелско зачало, патријарх Порфирије је најпре изразио радост због данашњег сабрања у шибеничком Саборном храму, поводом најважнијег догађаја у животу свакога човека, тј. због служења свете Литургије. Тумачећи јеванђелски одељак о сусрету Господа Исуса Христа и жене Хананејке, патријарх Порфирије је напоменуо да је Господ дошао ради спасења свих људи те да је пример жене Хананејке, која није припадала изабраном народу, али је имала вере и поверења у љубав Божју, поучан за све нас те да и ми треба да имамо веру у својим животима, али и да та вера мора бити делатна. Ако веру учинимо садржајем свога живота, онда ће, према речима Светејшег Патријарха г. Порфирија, цео наш живот бити чудо.
Светој архијерејској Литургији присуствовао је многобројни верници, од којих су многи приступили Божанском Причешћу.
***
Посета Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија Епархији далматинској добра је прилика да се укратко подсетимо на значај града Шибенка и ових простора у двомиленијумској историји хришћанства. Историја православља у Далмацији једнака је историји Цркве Христове. Путујући прашњавим путевима, од Галилеје и Самарије, стигли су апостоли и њихови ученици и у Далмацију. Прво је апостол Павле у Далмацију послао свог ученика Тита, једног од првих епископа Далмације. Потом шаље и апостола Ерминија који постаје најсјаније светило све Далмације. На послетку, повесничари Цркве Христове записују да је недалеко од античког Бурнума, данашњег Кистања, боравио апостол Павле и тадашњим Далматинцима проповедао Јеванђеље Христа распетог и васкрслог. То су биле године када су хришћанске заједнице биле collegium illicitum, забрањено друштво.
Прва света Литургија у Шибенику служена је 17. марта 1569. године, када је, по наредби млетачког сената, православнима уступљен дотадашњи латински храм. Шибеник постаје седиште Епархије далматинске 1808. године, а православни Срби две године доцније купују бивши самостан Светог Спаса и претварају га у данашњу Саборну цркву Успења Пресвете Богородице. Иконостас Саборне цркве осликао је 1827. године Алексије Лазовић, са братом Симеоном. У храму је изузетно богата ризница са више од сто икона насталих у периоду од 15. до 19. века, као и мноштво богослужбених сасуда израђених у Венецији. Библиотека српског православног општества у Шибенику је најстарија библиотека у Далмацији и садржи архивску грађу из 16. века са бројним документима, повељама и тестаментима, који сведоче о завештањима знаменитих Срба града Шибеника граду и храму.
