„Епски пјесници ријетко добијају признања и престижне награде, епски пјесници се не налазе на великим поетским позорницима, али они су у срцу цјелокупног српског народа. Епски пјесници су чувари душе српског народа још од Косовског боја, од Марице и свих историјских збивања; српску душу су сачували, кроз шест вјекова борбе за вјеру и слободу, тако што су тај плам епске поезије предавали један другом кроз вјекове. Тај неугашени плам епске поезије дошао је и до мене и моје епске сабраће у овом времену“, каже за Радио Светигору Славко Перошевић, један од најпознатијих епских народних пјесника, који је аутор и бројних родољубивих, завичајних, лирских пјесама.
Његове десетерачке стихове уз струне гусала снимили су наши најпознатији гуслари, а захваљујући друштвеним мрежама сада су свима постали доступни Перошевићеви стихови у која је преточио многобројна актуелна друштвена збивања.
Навео је да он као епски пјесник није сам у одбрани српске Цркве и Светиња, да има још доста његове сабраће по перу који пишу, мада, како сматра, има и оних који су остали без гласа, који су се уплашили и заћутали. Оно што, по ријечима Перошевића, даје наду јесте стваралаштво нових, младих епских пјесника, који на свој начин дају допринос одбрани Светиња.
„Значи, епско пјесништво је живо, можда никад није било живље и стоји на бранику наше вјере и Светиња“, оцијенио је Славко Перошевић.
Поводом изласка из штампе нове књиге епске поезије Славка Перошевића, под називом „Не дамо Светиње“, са њим је разговарала Сенка Чоловић Шумић.
