Dragi čitaoci, poslednji broj našeg časopisa izašao je pred Praznik nad praznicima, Sveto i Svetlo Vaskrsenje Gospodnje. U susret proslavi stogodišnjice ujedinjenja srpskih pokrajinskih Crkava u jednu i jedinstvenu Srpsku Pravoslavnu Crkvu i vaspostavljanja statusa autokefalne Srpske Patrijaršije (1920), posle dva odlaganja usled pandemije koronavirusa zakazanoj za 15. maj ove godine, po blagoslovu Episkopa Vasilija, taj broj Srpskog Siona je bio posvećen ovom značajnom jubileju. Nastavljamo tamo gde smo stali. Prve stranice broja koji je pred Vama donose izveštaj u reči i slici o ovom veličanstvenom danu kada su Sremski Karlovci – Srpski Sion u Sabornoj crkvi i obnovljenim prostorijama Patrijaršijskog dvora dočekali Njegovu Svetost, Patrijarha srpskog Porfirija sa svim arhijerejima naše pomesne Crkve. Kako je to u Poslanici Svetog Arhijerejskog Sabora naglašeno, ovo je bio „praznik jedinstva i sloge, dan kada je od svih potvrđena opšta, svagdašnja svest o jedinstvu i kontinuitetu naše svete Pravoslavne Crkve u istoriji”. To je bio dan sećanja na podvige naših predaka koji su žudili za jedinstvom, za jedinstvo se borili i jedinstvo Crkve ostvarili.
O podvizima i veri naših predaka svedoče i velelepne srpske pravoslavne svetinje širom zemljinog šara iz svih istorijskih perioda, od Nemanjića do današnjih dana. Velika srpska književnica Isidora Sekulić istinu kazuje: „Mi Srbi dvorova nemamo iz prošlosti, ali crkvama i manastirima smo zasejani.“ Bez njih srpski narod ne bi bio ono što jeste, ne samo u pravoslavnom hrišćanskom svetu, nego i šire. I danas se po pitomom Sremu obnavljaju crkve i manastiri. Vidaju se njihove rane nanesene rukama zlobnika i ravnaju bore zuba vremena. I danas Srbi plodne sremske ravnice i blage strmine Fruške gore ukrašavaju velelepnim svetinjama pokazujući da su dostojni vremena koje im je podareno, da su važna karika u lancu zadužbinarskog trajanja i da je ceo srpski narod utemeljen na kamenu Novog Zaveta i neodvojivom od njega kamenu Kosovskog zaveta. Časopis koji je pred nama će nas povesti na jedno nebozemno hodočašće. Polazak je iz zapadnog dela našeg Srema, iz Šida. Sa vernim narodom predvođenim svojim Episkopom Vasilijem ćemo, kroz priču, litijski koračati noseći kivot sa delom moštiju Sv. kneza Lazara od Sabornog hrama Sv. oca Nikolaja do šidske Lazarice, mesta njihovog počinka nadamo se do kraja sveta i veka. Krsni hod ćemo nastaviti stazama Prepodobne naše majke Angeline, njenim Kupinovom od hrama Sv. Luke do Svetotrojične crkve, koja njenim molitvama vaskrsava i gde se prvi put služi Sv. arhijerejska Liturgija posle rušenja crkve za vreme Drugog svetskog rata. Stranice Srpskog Siona će nas dalje odvesti u Podunavlje, do hrama Prenosa moštiju Sv. oca Nikolaja u Starim Ledincima. Tamo ćemo ugledati svetinju podignutu u vreme prvosveštenikovanja mitropolita Stefana (Stratimirovića), spaljenu 1943. godine i danas vaskrslu iz pepela. Posetićemo i veličanstven hram, podignut u spomen Uspenija Presvete Bogorodice u Kukujevcima. Podelićemo sa Kukujevčanima radost povodom značajnog jubileja – trideset godina od prinesene prve evharistijske žrtve u ovom mestu na travnatoj površini pored škole u centru sela, na dan Velike Gospojine 1992.godine. Ovo je dan koji se smatra za rađanje te pravoslavne crkvene jedinice. Naše putovanje ćemo završiti tamo odakle sve počinje, u kolevci srpstva, tamo gde je „mesto rođenja svakog Srbina i Srpkinje” , kako lepo kazuje naš dramaturg i profesor Siniša Kovačević, gde je naša žila kucavica – na Kosovu i Metohiji.
Osim toga što naš narod srpski ima brojne predivne hramove, koji su nam svakako potrebni, naš narod ima mnoštvo Živih ipostasnih Hramova u koje se uselio Duh Sveti. Ovi Hramovi su daleko potrebniji i važniji. U poslanici Jevrejima čitamo: „Sećajte se svojih starešina, koji vam propovedaše reč Božiju; gledajući na svršetak njihova života, ugledajte se na veru njihovu” (Jev 13, 7). Sledujući ovim rečima u ovom broju našeg časopisa sećamo se dve izuzetno važne istorijske ličnosti i dva istinska Hristonosca. Prvo, svetog izdanka Karlovačke mitropo- lije, novoprosijavšeg Svetog Irineja (Ćirića), episkopa bačkog, ispovednika vere. Potom i blažene uspomene Patrijarha srpskog Gremana, koji je nosio pretežak krst poglavara Srpske Pravoslavne Crkve u vreme vladavine bezbožnog i militantog komunizma.
Mnogi su pomislili da će propašću komunističke ideologije nastupiti lepši i vedriji dani za našu Crkvu. Zaboravili su da je putovanje Crkve teško zamisliti bez protivnih vetrova, da je svet često i olujnom snagom okrenut protiv Njenog kretanja. Komunizam je gotovo nestao, nazire se samo u tragovima, ali je zato agresivna globalistička ideologija. Ona je porodila razne hibridne ideologije. U Savremenim izazovima, redovnoj rubrici našeg časopisa, možete pročitati autorizovanu besedu oca Miloša Vesina, koja sadrži pravoslavni odgovor na sve agresivniju propagandu LGBTQ+ ideologije. Ova ideologija je posledica relativizacije i aboliranja greha u savremenom društvu. Upravo o neadekvatnom odnosu prema grehu govori i tekst Greh je najrazorniji kad se ni u čemu ne vidi, koji možete pronaći u istoj rubrici.
Crkvi suprotni vetrovi donose i sve bučnije glasove za proterivanje veronauke iz škola. Kao mantra se ponavljaju teze o povratku u srednji vek, o sekularanoj državi, neopravdanom uticaju Crkve… Čitaocima „Srpskog Siona” se u rubrici veronauka pruža mogućnost da zarone u vanškolske aktivnosti dece sa njihovim veroučiteljima i da spoznaju neke od blagodatnih plodova verske nastave.
U Hronografiji Eparhije sremske ćemo pratiti našeg Preosveštenog vladiku Vasilija u njegovim kanonskim vizitacijama u proteklom periodu. S obzirom na to da on sagoreva u ljubavi za svoje eparhiote, iz te ljubavi crpe nadljudsku energiju i stiže do svake parohije i manastira naše Eparhije, takvih događaja je mnogo, a mi smo izdvojili one najznačajnije.
Na samom kraju ćemo se sa toplinom u srcu i iskrenom molitvom na usnama setiti usnulog sluge Božijeg, profesora Karlovačke bogoslovije Nikole Petrovića. Ovih nekoliko stranica su skromni izraz blagodarnosti čove ku koji je živeo za život večni, čoveku koji je vaspitavao svojim primerom, bio oličenje dobrote, ljubavi, dostojanstva i gospodstva.
urednik
prezviter Aleksandar Čavka
Izvor: Radio Srpski Sion
