Sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa remezijanskog g. Stefana, starešine Podvorja Srpske Pravoslavne Crkve u Moskvi, objavljeno je dvojezično izdanje, na ruskom i srpskom jeziku, teksta akatista Svetoj kraljici Jeleni Anžujskoj čiji je autor blažene uspomene Episkop moravički Antonije Pantelić (1970-2024).
Tekst akatista je pronađen među spisima vladike Antonija, posle čega je izvršena redakcija na srpskom jeziku – od strane Episkopa remezijanskog Stefana, a zatim i prevod na ruski jezik. Prevod pripada Dijani Medvedevoj dok je recenziju ruskog teksta na sebe preuzela Svetlana Luganskaja.
Po ličnoj želji episkopa Antonija, pre nešto više od jedne decenije u Srpskom podvorju u Moskvi je naslikana ikona Svete Jelene Anžujske (u monaštvu Jelisavete), koja se nalazi na posebnom mestu dostupnom za poklonjenje vernih. Nimalo ne iznenađuje činjenica da je vladika Antonije odlučio da sastavi blagodarne himne Svetoj Jeleni, za koju slobodno možemo reći da je jedna od retkih srpskih svetiteljki koja nije imala svoj akatist. Naime, on je skoro pet godina, kao sinđel, bio sabrat manastira Studenice, gde je obavljao dužnost namesnika i ekonoma. Pod okriljem čuvenog duhovnika i trostrukog studeničkog igumana shiarhimandrita Julijana Kneževića (1918-2001), koji je kao svoje poslušanje video obnovu drevne zadužbine Svete Jelene Anžujske, manastira Gradac (gde će kasnije i biti sahranjen), vladika Antonije je zavoleo lik i delo ove Božje ugodnice “iz zemlje zapadne, svetorodnoj lozi srpskoj pribrojavši se” (iz Tropara Svetoj Jeleni Anžujskoj).
Praznik Svete Jelene Anžujske se obeležava 12. novembra, zajedno sa njenim sinovima Svetim kraljem Milutinom i Prepodobnim Teoktistom.
***
Kondak 1.
Hodite svi hristoimeniti narodi da pohvalnim pesmama uzveličamo prepodobnu monahinju Jelisavetu, svetu Jelenu, dostojnohvalnu kraljicu srpsku, koja je k nebesnom prebivanju stremivši, svet ovaj i sve što je u svetu rodu svome ostavila i preočišćenom dušom svojom bogolepno se predala životu u podvigu i kraljevsku bagrenicu za smirenu monašku rasu zamenila, ali se carskom bogotkanom rizom vrlina ogrnula. Zato joj usrdno uskliknimo:
Raduj se prepodobna mati Jelisaveto, bogomudra kraljice srpska Jeleno!
Ikos 1.
Kako da se ne divimo vrlinskom životu tvome i pesmopojno da te ne uzvisimo? Svetlošću života svoga zasjala si na zemlji, bogomudra kraljice Jeleno, i uznela si se na nebesa među ugodnike Božije. Odbacila si prolazno, sujetu vlasti zemaljske prozrevši, i poznavši da Car careva nad carevima caruje, zemaljsko blago nisi sakupljala, već milosrđem svojim darujući od srca, nepropadljivo blago na nebesima stekla si. Diveći se podvizima i vrlinama njenim, svehvalnoj kraljici, bogomudroj Jeleni pritecimo, i moljenja od duše joj prinesimo ovako:
Raduj se, miomirisni ibarske doline jorgovane, koji vrlinama procveta!
Raduj se, majko srpskih kraljeva, Milutina i Dragutina, koja si lozu svetorodnih Nemanjića produžila!
Raduj se, milosrdna majko, zaštito siročadi, dece i majki!
Raduj se, divna prosvetiteljko, za srpsku čeljad si škole osnivala, učeći ih bogoljubivim delima!
Raduj se, pomoćnice ubogih, bogatstvo ništima si razdavala!
Raduj se, prepodobna mati Jelisaveto, bogomudra sveta kraljice srpska Jeleno!
***
Sa dvojezičnim štampanim izdanjem Akatista Svetoj kraljici Jeleni Anžujskoj je moguće upoznati se u prodavnicama Srpske Patrijaršije, kao i u prodavnici Srpskog podvorja u Moskvi.
Izvor: http://serbskoe-podvorie.ru/
