Архијерејски намјесник трнавски протојереј Мирослав Петров из града Чачка – Епархија жичка, началствовао је Светом литургијом, која је на празник Воздвижења Часног крста Господњег – Крстовдан служена у крстионици Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић и протојереји Љубомир Јовановић и Младен Томовић.
У току Свете литургије, вјерном народу, бесједом се обратио прота Мирослав који је подсјетио да је данашњи дан Православна црква широм васељене посветила спомену догађаја који су везани за Часни и животоврни крст Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа.
„Од појаве на небу у виду знака крста који је видио велики Свети цар Константин полазећи у рат, у бој са својим непријатељима и непријатељима хришћанства и Христове Цркве, онда за догађаје када је његова мајка Света царица Јелена на свом ходочашаћу по Светој земљи успјела по Божијем промислу да нађе дрво Часнога крста на коме је било приковано пречисто и пресвето тијело Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и трећи догађај када се исто ово Часно дрво, по промисли Божијој, вратило из Персије гдје је било у заробљеништву, вратило међу народ православни, народ хришћански. Ова три празника сабирамо у данашњи дан када прослављамо уздизање или воздвижење Часнога крста што је учинио Патријарх Макарије када је Света царица Јелена пронашла крст. Уздигао је крст да би народу, који се у великој духовној радости окупио на овај чудесни догађај, јер је послије 4. вијека ово животворно дрво извађено из таме земље, на једном духовном плану засијало – вјерном хришћанском народу. Како онда, тако и кроз све вијекове, невезано за даљу овоземљеску историју самога крсног дрвета.“
Ми, православни хришћани, наставља прота Мирослав, не клањемо се никада твари, него се једино клањемо живоме Богу, творцу све видљиве и невидљиве твари, како и кажемо у Симболу вјере:
„Тако и данас, и сваки дан, када приступамо симболу светога крста, исповиједајући нашу хришћанску и православну вјеру, ми се не клањемо самом знаку крста који је био познат и другим народима и другим цивилизацијама, виђамо га и у Египту и у Кини и тако даље. Ми, православни хришћани, се превосходно клањемо распетом Богочовјеку Исусу Христу. Богу који је из свог човјекољубља и из свог смирења дошао да тај знак погрде, знак разбојништва, за нас који у Њега верујемо, у Његово страдање, али и у Његово славно васкрсење и вазнесење, претвори у знак живота, по ријечима Његовим: Ко хоће за мном да иде, нека узме крст свој и нека пође за мном.“
Нагласио је да се цивилизација којој припадамо труди да заборави на смрт, иако је смрт пратећи дио човјечанства, јер се човјек није држао Божије заповијести о рају и узео је плод са дрвета познања добра и зла. И то дрво постало је извор болести, страдања, гријеха, самим тим и смрти. И не само за човјека, већ за цијелокупну творевину Божију. Али исто тако, кроз једно дрво враћа се живот, живот вјечни.
„Христос је својим пречистим тијелом добровољно, испуњавајући вољу Бога Оца по сили Духа Светога и благодати Духа Светога, једном за свагда принјео последњу крвну жртву у којој се завршавају и сједињавају све старозаветне жртве, жртве паљенице у Његовој крстоносној жртви на Голготи, како смо и чули данас у Светом јеванђељу. И ми, као што рекох, клањајући се Крсту, клањамо се животворном Христовом распећу, Његовим ранама, Његовој часној крви из које је протекао, истекао живот вјечни, за све нас који приступамо Његовој вјери. Да чујемо Његову благу и радосну вијест у црквама и храмовима Његовим широм васељене, у другом миленијуму, исповједања, чувања и брањења Христове науке, Христовог учења у Цркви Његовој, али и приступамо Његовом пречистом Тијелу, његовој пречасној Крви. Да би смо постали једно са Њим и са Његовом жртвом на Крсту, на Голготи, али надајући се једно са Њим у слави Васкрсења и Вазнесења Његовог.“
На крају се отац Мирослав захвалио оцима који су га удостојили да данас, овдје, са свим вјерницима заједно и са оцима барског храма узнесе заједничке молитве, молитве литургијске, да заједнички узнесу бескрвно ову жртву коју нам је Господ оставио као благослов и као велику благодат, клањујући се у данашњи празник Крстовдана Његовом Крсту и славећи Његово Васкрсење.
Дејан Вукић
Фото/видео: Дејан Вукић
