У Цркви Светог Николе у которском Старом граду данас је литургијски прослављен празник Рођења Пресвете Богородице – Мала Госпојина
Архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј Немања Кривокапић поручио је у бесједи да величину данашњег празника и разлог због чега га овако свечано прослављамо најбоље описују црквене пјесме.
„Оне нису само неке пјесмице које се пјевају да би лијепо звучало богослужење. Црквено пјесништво представља дубоки израз црквенога предања и мишљења Цркве од саме старине, светих отаца, првих отаца Цркве, које су преношене са кољена на кољено, да би се онда неко од светих отаца, ко је имао смисла да све лијепи срочи у пјесму, то и изнио“, казао је о. Немања, назначивши да је ријеч о пјесмама које су сушта догматика и вјера Цркве.
У тропару који се данас пјева се каже „Рођење твоје Богородице Дјево возвијести (благовијести) цијелом свијету радост, јер из тебе засија сунце правде Христос, Бог наш, који је разрушио клетву, проклетство и дао благослов, уништивши смрт, даде живот вјечни“.
Појашњавајући о којој је клетви ријеч и зашто цијели свијет треба данас да се радује, о, Немања је рекао да је старозавјетни народ, послије пада Адамовога, када је прекинута могућност спасења човјековога, а смрт ушла у природу људску, могао само да се нада и очекује испуњење обећања.
„Јер, Бог када је истјерао Адама и Еву из Раја, обећао је да ће послати из тога изабраног јеврејског народа спаситеља, месију, који ће исправити грешку, коју је направио праотац Адам. То су пророковали пророци вјековима и додали да ће управо он бити из тог изабранога народа и да ће бити потомак, са једне стране царске лозе, од цара Давида, а с друге из првосвештеничке лозе од самога Арона. Када су Јоаким и Ана били у годинама када се не добијају дјеца, добили дијете, није то била радост само за ово двоје људи“, рекао је о. Немања, поручивши како нико није ни слутио да се у поменутом догађају уствари десила много већа радост, много већи догађај који ће се тицати цијелога људскога рода.
Пише то, додаје, и у тропару у ријечима „Раздружи се клетва, проклетство“.
„У Старом завјету, код Јевреја, који су сматрали да Бог казну и награде за наш живот даје већ овдје на земљи, па ако је неко честит даће му награду већ на земљи, а ако је грешан казниће га такође још на земљи. Ако неко није имао дјецу сматрало се да живи нечасно, да има неки велики гријех, због чега га је Бог казнио. Тако су и Јоаким и Ана, честити људи, цијели вијек провели, не само у тузи што немају дјецу, него и под тим притиском и осудом заједнице која је сматрала да су некакву клетву и проклетство на себе навукли својим гријехом“, рекао је о. Немања.
Рођењем Маријиним разруши се клетва и проклетство.
„Међутим, то је само назнака много већег догађаја који се десио, јер се рођењем дјевојчице Марије испунило пророчанство да ће доћи месија, да ће доћи спаситељ из царскога рода првосвештеничкога, јер је Јоаким управо директни потомак цара Давида, а Ана директни потомак првосвештеника Арона. Дакле, у тој особи, у тој дјевојчици Марији спојило се царство и првосвештеничко поријекло, наговјештавано вјековима прије. Оно што је изгледало немогуће и ко зна кад ће доћи, управо се остварило. Родила се Она кроз коју ће се родити Спаситељ, Онај који ће „Побиједити смрт и дати живот вјечни“, разрушти много већу клетву, много веће проклетство, оно које се десило падом Адамовим који, не само што је прекршио заповјест, него је раскинуо заједницу са Богом. Једину заједницу која може да да, нама створеним људима, вјечни живот. Ми смо створени и немамо сами по себи вјечни живот. Нама људима је потребна заједница са Оним који је вјечан, а то је Бог. То је имао Адам, али је нажалост раскинуо ту заједницу и изгубио могућност спасења“, казао је о. Немања, подсјетивши и да у човјекову природу тада улази и смртност.
За долазак „Онога, једини који може да побиједи проклетство“, истиче да је то је сами Бог, а који, „да би заиста спасио човјека, треба и да буде прави правцати човјек“.
„Зато је требало да га роди права правцата жена, а то је ово дијете данас рођено, Марија, која ће му дати тијело. Када је дошао Бог Спаситељ, Христос, није узео облик човјека, као што је Свети Дух на Богојављање, дошао у виду голуба. Није Христос дошао у облику човјека него је постао прави правцати човјек. Родила га је жена Марија и дала му право тијело, јер је то био начин нашега спасења. Да Бог, онај Бог свемогући, који је створио овај свијет, на себе у своју божанску природу и своју божанску личност, прими човјека, човјечанску личност, да се роди као прави правцати човјек и да као такав поживи све што је требало да преживи, па и страдање и смрт, али и васкрсење и да тиме побиједи смрт и да, као што пјевамо у данашњем тропару, „Да нама живот вјечни“, казао је о. Немања.
Наводи и да је по ријечима светих отаца то управо оно најважније што се догодило.
„Много важнија ствар од стварања свијета јесте оваплоћење, долазак Бога овдје на земљу и Васкрсење – побједа над смрћу. Све је то омогућено кроз личност коју данас прослављамо, Пресвету Богородицу. Бог је по свом предзнању знао да ће се родити једна таква, толико чиста и честитиа особа као што је била Марија, и када је већ одлучио да се оваплоти и дође на овај свијет, пожелио је да дође преко једне такве особе као што је Марија. Не само што је била честитога рода него, када је благовијестио архангел Гаврило вољу Божију, да планира, а не да јој нареди, да се преко Ње роди, својом слободном вољом је и прихватила да се преко Ње оствари овај домострој спасења. Нико јој није могао наредити. Могла је Она казати да неће. Слава Богу па је рекла да хоће. Повјеровала је ријечима архангела Гаврила који је благовијесио план Божји, прихватила и рекла „Ево слушкиње Божије““, рекао је о. Немања.
У данашњем Јеванђељу, уз ријечи жене која усхићено кличе „Благо оној жени која те је родила“ , каже се и „Благо онима који слушају ријеч Божију и држе је“.
„Дакле, није само то да је Она предодређена, него благо онима који слушају ријеч Божију и држе је и због тога Бог такве изабира да се преко њих десе овакве важне суштинске ствари. Зато је овај празуник данас велики и зато ми, Црква, овако радосно и свечано послављамо Богородицу. Прослављамо је, не само на данашњи, већ уопште на сваки празник. Спомињемо Богородицу, Ону која је залог нашега спасења, преко које је дошло наше спасење. Њој нека је слава и хвала вавијек, амин“, поручио је отац Немања.
(СПЦО Котор)
