Црква Рођења Пресвете Богородице на Градском гробљу Чепурци у Подгорици прославила је данас, 21. септембра, своју крсну славу. Свету литургију је служио протојереј Мирчета Шљиванчанин, архијерејски намјесник подгоричко-колашински, уз саслужење протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, протојереја Николе Пејовића, протојереја Миладина Кнежевића и ђакона Луке Павићевића.
Говорећи о празнику, отац Мирчета је у литургијској бесједи казао да Пресвету Богородицу поштујемо и волимо, и градимо храмове Њој посвећене зато што је Она превјечно од Бога изабрана да послужи тајни спасења, домостроју спасења Божјега, у којој је и Она учествовала:
“Она је осјењена благодаћу Божијом, укријепљена Духом Светим и својом вољом, била удостојена те велике и свете тајне – доласка Бога у овај свијет. Преко Ње је Син Божији постао син човјечји, преко Ње, преко Њене личности нам је дошло спасење и Спаситељ свијета”, бесједио је прота, објашњавајући да Пресветој Богородици одајемо хвалу и славу јер је Она наша Похвала пред Богом.
Нагласивши да је Пресвета Богородица наша Mајка због тога што је у име цијелог рода људског Богу рекла: Нека ми буде по твојој вољи, отац Мирчета је подсјетио да зато у Подгорици, али и широм земаљског шара, имамо храмове у част Богомајке саздане.
“И зато са радошћу славимо Њен празник, почетак спасења, како пјевамо у пјесми Њој посвећеној, јер да није било Рођења Богородичинога не би било ни свега онога што се послије преко Ње догодило и онога што је Њен Син учинио ради нас и спасења нашега. Зато нека је срећан благословен овај дан, нека молитве Пресвете Богородице буду са свима нама”, казао је и поучио сабране да би биле Богородичине молитве са нама треба да се угледамо на Мајку Божију тиме што ћемо и ми Богу сваког дана живота свога говорити: Да, Господе, ево слушкиње Божије, нека ми буде по твојој вољи.
Треба да ослушкујемо вољу Божју и да се трудимо да живимо по њој па и ако отпадамо некада као слаби људи, да се на пут Божији враћамо покајањем и да се, како је казао, тако угледамо на Пресвету Богородицу и на све свете.
“Јер је Њен примјер, примјер светости за свакога човјека, у томе да је отворена за Божију вољу, за ријеч Божију. И са друге стране да се трудимо да живимо по Божјој вољи, и једно и друго је Богородица испунила”, казао је архијерејски намјесник подгоричко-колашински, објаснивши да једно без другога није довољно.
Говорећи о храму Пресвете Богородице на гробљу Чепурци, свештеник Шљиванчанин је казао да нам он свједочи тајну вјечнога живота, да крај људског живота није гроб, него да је гроб пролазак, прелазак из смрти у живот, кроз врата смрти у живот вјечни, како је то прва Богородица учинила: “Пресвета Богородица нам је примјер вјечнога живота, живота животом вјечним и зато је саздан овај храм овдје, на овоме гробљу.”
Осврнувши се на љубав, труд и жртву многих, да се овај храм одржи и обнови, протојереј Мирчета је истакао малобројне свештенослужитеље који у најтеже вријеме Другог свјетског рата и послије њега, нијесу остављали пут Божији, који су служили и чији су гробови овдје: проту Милију Лачковић, проту Јована Кажића, проту Митра Кажића, проту Душана Радовића, а недалеко одавде и проту Мома Раичевића, као и многе друге који су све дали да се жар вјера сачува и сачувала се.
“Данас се сјећамо једнога којега данас испраћамо пред Господа, а то је прота Радојица Божовић, који је служио у Улцињу цијелу своју свештеничку активну службу. Када је свештеничка служба код већине људи била најомраженија, када су се људи гнушали свештеника, свештеничке мантије, отац Радојица је један од оних који је у најтеже вријеме узео крст и храбро, поштено, непоколебљиво ишао за Господом и жар вјере сачувао нама млађима који смо тај жар прихватили, који се доласком Митрополита Амфилохија разгорио”, истакао је отац и додао да је прота Радојица доживио и да види васкрсење вјере у Црној Гори.
Посебно је истакао да вјера Божија увијек опстаје само ако има људи који ће тај огањ да чувају. Ми смо, како је казао, имали такве и свештенослужитеље и народ Божји који нијесу остављали своју вјеру, “малобројни, али вјерни Богу”:
“Као они малобројни који су остали под крстом Христовим, тако су и ти свештенослужитељи послератни и вјерници чували вјеру у живога Бога и част одавали Пресветој Богородици, и нама вјеру предали. А она се, хвала Богу, сад у наше вријеме разгоријела и распламсала па је и овај Храм Рођења Пресвете Богородице обновљен трудом нашег оца Миладина Кнежевића, старешине храма, и свих вас на неки начин добротвора, приложника који долазит и обнављате овај свети храм заједно са оцем Миладином, свако на свој начин и према својој могућности”, закључио је протојереј Мирчета Шљиванчанин, архијерејски намјесник подгоричко-колашински.
Домаћин овогодишње славе је била Дарка Вујисић, а кумство за наредну је прихватила сестра Драгана.
Садашњи храм Рођења Пресвете Богородице подигнут је 1890. године на темељима старијег храма. Изнад улазних врата пише да га је подигао Хаџи Митро Мијатовић.
Весна Девић
