Свету литургију у Недељу 9. по Духовима, у Саборном храму Светог Јована Владимира, служио је протојереј Љубомир Јовановић уз саслуживање протојереја-ставрофора Слободана Зековића и протојереја Младена Томовића.
Данашње зачало из Светог Јеванђеља говори о Исусовом и Петровом ходању по води и Петровом маловјерју и његовој сумњи и страху. Отац Слободан у бесједи исказаној на данашњој Светој литургији поучава нас на то да је живот свакога од нас итекако упоредив са пучином морском.
„И то море нашега живота некада буде мирно, али много пута буде и узбуркано. И дигну се велики валови, велика искушења. Али нас данашње Јеванђеље учи да кроз читави свој живот будемо загледани у Христа и да сву своју наду полажемо на Њега, јединог истинског нашега пријатеља, нашега Господа, нашега Спаситеља. И тако ходећи кроз живот загледани у Христа, да стигнемо у сигурну луку спасења, у царство небеско, које је Господ од постања припремио свима који Га воле и који се у Њега надају, који у Њега верују. Исто тако да се научимо из примјера апостола Петра, које смо чули у данашњем Јеванђељу, да какве год нас невоље задесе, и ма колико велики ти таласи били на пучини нашега живота, да не дозволимо да нас обхрвају мисли које изазивају страх, малодушност, маловјерје. Јер кад допустимо да такве мисли овладају нашим умом и нашим срцем, онда ћемо и ми почети да тонемо и да се давимо у тим искушењима. Него увијек и када нам је лијепо и добро, кад је та пучина живота нашега мирна, да благодаримо Богу на свему, а да и онда кад нам дођу тешки тренуци бола, искушења и страдања, и тада да благодаримо Господу. Јер кроз трпљење и ношење крста свога, ми се спасавамо и утабаном стазом идемо ка циљу нашег живота, ка царству небескоме.
Нека би нам свима Господ подарио такве вјере, таквога трпљења, благодарности Богу увијек на свему, јер је то једини сигурни пут који нас води ка жељеному циљу.“
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
Извор: Саборни храм Бар
