Свети Лука Кримски хирург, научник и чудотворац Христов литургијски је прослављен данас у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Свету литургију служио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић уз молитвено учешће протојереја Јована Пламенца и протојереја Александра Орландића. На литургијске возгласе одговарао је богослов Данило Масоничић.
По завршетку Литургије служен је акатист Светом Луки Кримском, а након тога освештани су славски колач и кољиво које је у име своје породице, а у славу Господњу и част Светог Луке Кримског, принјео Божидар Чармак.
На крају је отац Слободан поздравио све присутне пожељевши има срећен и благословен данашњи празник, и да свима буде на здравље и на спасења ова заједничка молитва и свето причешће. У својој бесједи осврнуо се на живот Светог Луке Кримског, који је био, како каже прота Слободан, једна по свему изузетна личност, човјек велике вјере, великог трпљења, велике љубави према Богу и према ближњима својим:
„Он је најприје изучио љекарске науке и толико је успјешан био као љекар, да је постао један од најпознатијих љекара у то доба, како у Царској Русији, тако касније и у Совјетском Савезу. Био је изузетан хирург, који је најтеже, најкомпликованије захвате са великим успјехом обављао. И не само да је био искусан као хирург, него је и на пољу науке много допринио, тако да се и до данашњега дана из његових уџбеника, које је он писао, припремају младе генерације љекара и хирурга.
У вријеме гоњења Цркве од совјета, он се примио, по послушању Патријарху Тихону Исповиједнику, још једног великог бремена. Прихватио се да буде, у то доба гоњења, епископ Цркве Божије, због чега је претрпио многа страдања и гоњења. Иако је био врхунски љекар, иако он и по примању архиејерејског чина није престао да се бави својим првобитним занимањем, није престао да одлази у болницу да врши најтеже операције, он је због своје вјере и због јавног исповиједања те вјере и због прихватања архијерејске службе био више пута затваран и прогоњен у Сибиру и у друга мјеста простране Русије, гдје је бивао у логорима, мучен и истјазаван као први хришћани.
Али опет Господ му је давао велику снагу и кријепио га, и та гоњења и страдања је носио трпељиво. Господ му је помагао и исцијељивао га, враћао му снагу. А опет и гонитељи његови, поготово у вријеме великог рата, Другог свјетског рата, будући у оскудици са добрим љекарима, опет су били приморани да га пусте из логора и да га ангажују као љекара, што му је опет донијело какву-такву слободу и могућност да поново своме народу, својој пастви проповједа Христа Господа Распетога и Васкреслога. И тако, много година проводећи у труду, у гоњењима, у трпљењима, а уједно пламтећи љубављу неизрецивом према Господу и ближњима својим, удостојио се великих дарова, тако да не само да је он исцјељивао људе својим знањем из медицине, него још више и својом пламеном молитвом.
И бројна су се знамења и чудеса на његове молитве дешавала, како за његовога живота, а још више после његовога упокојења. Господ га је прославио као великога угодника свога и великога чудотворца. Ми смо овдје благословени да имамо једну честицу његових светих моштију, која се налази у овој икони његовој, која је данас изнијета на цјеливање. Молимо се данас њему да нас заступа пред престолом Бога живога и да његовим молитвама и ми будемо исцијељени од свих немоћи и слабости, и душевних и тјелесних.“
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
