На путу између Ораховца и Велике Хоче, где су 21. августа 1998. године последњи пут виђени новинари Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић, обележена је 27. годишњица њихове отмице. Њихова судбина ни после скоро три деценије није разјашњена, а спомен-плоча постављена у њихову част, рушена је чак осам пута.
Председница Друштва новинара Косова и Метохије Ивана Вановац подсетила је да истраге не смеју бити заборављене, без обзира на понављање захтева.
„Иако ризикујемо да смо и јавности и међународним представницима и правосуђу постали чак и досадни са причањем исте приче, ми ћемо ризиковати да будемо досадни, наставићемо са оном истом једном реченицом и са истим оним захтевом који упућујемо већ годинама уназад. Наше колеге су овде нестале. Наше колеге, њих седамнесторо, нестајали су широм Косова у вишегодишњем периоду, и ми инсистирамо да се истраге након више од деценије покрену и да се починиоци приведу правди. Сада то кажемо, говорићемо онолико пута колико то буде било потребно“, казала је Вановац.
Вановац је захвалила и мисији Оебс на досадашњој подршци.
„Хвала представницима мисије Оебс. Мисија Оебс је претходних година била заправо једина која је са неком озбиљношћу заиста приступала овом проблему и била подршка. Међу седамнаесторо несталих има Срба, Албанаца и међународних новинара, и управо зато апелујем да се пракса настави, како бисмо могли да се надамо да ће једног дана истрага бити покренута и да са овог или неког другог места кажемо – коначно знамо где су наше колеге и знамо ко ће за то одговарати“, рекла је Ивана Вановац.
Члан управе УНС-а Петар Живковић нагласио је да ће новинари наставити да траже одговоре.
„Ја бих прво питао сам себе и вас шта ми овде радимо? Радимо оно што су и наша двојица колега Ђуро и Ранко радили тог 21. аугуста 1998. године, тражили су одговоре на питање. И ми ћемо то наставити да радимо докле год та питања не буду одговорена и надамо се да ће и ова наша порука и наш захтев и молба и апел „вратити“ наше колеге кад тад”, рекао је Живковић.
Председник Удружења новинара Србије Живојин Ракочевић указао је на величину трагедије и значај истрајавања у потрази за одговорима.
„То је читав један људски живот и у том животу није било једног микрона правде у овом случају. Како је време одмицало у жртву Славуја и Перенића су се укључивале и остале жртве колега и новинара на Косову и Метохији. Број од седамнаест отетих, убијених и несталих Срба, Албанаца и странаца новинара је највећа бројка несталих и страдалих на европском тлу до несреће у Украјини. Суштина нашег окупљања јесте порука коју шаљу породица и жртве, и невине жртве, порука коју шаљу колеге и професионалци и коју шаље истина. Дакле, не смемо ниједног тренутка помислити да можемо одустати од потраге за истином”, рекао је Ракочевић пред окупљеним новинарима и члановима породица несталих.
Он је нагласио да су новинари сами претраживали терен и да борба траје упркос опструкцијама.
„Сами смо претражили ове потоке и урвине јер смо добијали информације да је њихов аутомобил негде овде виђен. Међутим, ништа нисмо нашли. Завера ћутања значи да су зликовци ту и да су они који су их отели овде и да нас посматрају и да нас гледају, и да су осам пута рушили спомен обележје које је иза нас, а ми смо га девет пута подизали. Морам признати да је тим подизањем и нашим окупљањима било неког очаја и било је неке помирености да се никада неће ништа променити. У суштини, ми смо понављали поруку: Тражимо их и тражићемо их док нас буде. Међутим, десило се нешто што је све нас изнутра препородило и охрабрило. На овом месту, после много година, појавио се један дечак који се зове Матија и који је унук Ранка Перенића. Тог тренутка смо схватили да ће наше колеге, нашу истину и нашу професију имати ко да тражи када ми не будемо могли да говоримо са овог места. Ово место је постало симбол и одавде, без обзира на њихов нестанак, почиње слобода”, закључио је Преедседник удружења новинара Србије Живојин Ракочевић.
Упркос 27 година дугом ћутању институција и рушењу спомен-обележја, породице и колеге Ђура Славуја и Ранка Перенића не одустају од потраге за истином. Њихово окупљање показује да се сећање чува, да се истина и правда и даље траже и да борба неће престати све док се судбина несталих новинара не разјасни и одговорни не буду кажњени.
Извор: Радио Гораждевац
