Skoro hiljadu roditelja srpske dece sa Kosova juče je poslalo svoje najdraže da, usred strahova i najavljenog haosa, u Prizrenu pronađu nešto važno za sebe i sve nas
Sveta Trojica, Sveti Arhangeli, pusto nedeljno jutro u Prizrenu. Na izlazu iz grada, uz Bistricu, odmah iza zgrade Prizrenske lige, dva džipa KFOR-a, hameri – jedan ima postolje i štit za mitraljez. Na registracionoj tablici sunce, iz njih izlaze uniforme i ulaze u buregdžinicu na raskrsnici. Makedonska vojska u mirovnoj misiji.
U konaku Svetih Arhangela gužva na službi, pletu se venčići, tišina, pojanje, a onda na kamenu nedovršenu kapiju, pored crkve čija je gradnja zabranjena i stala na pola, stižu deca iz Prilužja u narodnim nošnjama. Šareni, pomalo nesigurni, sklanjaju se od foto-aparata, kao da se stide. Sat vremena kasnije četiri stotine njihovih vršnjaka iz Babinog Mosta, Kosovske Kamenice, Vrbovca kod Vitine, Parteša, Leposavića, Goraždevca i Osojana, Štrpca, Pasjana i Kusca kod Gnjilana.
„Prvo ćemo da obgrlimo crkvu”, kaže Đorđe Lakušić predsednik Saveza amatera Kosova i Metohije, koji zajedno sa Domom kulture Gračanica i Eparhijom raško-prizrenskom i manastirom Svetih Arhangela godinama organizuje ovo neobično okupljanje. „Obgrliti crkvu znači zaigrati veliko kolo oko Svetih Arhangela zadužbine cara Dušana, podignute 1346. godine.
„Ove godine imamo najmanje dece sa Severa, nije lako roditeljima – ali vi ste to prošli”, kaže Lakušić dok se obraća koreografima i ljudima zaduženim za organizaciju.
Tako počinje jedna od najvećih radionica igre, slikanja i pisanja, u porti manastira Svetih Arhangela kod Prizrena i njome počinju Vidovdanske svečanosti 2023. Zove se „U susret Vidovdanu”. Ovo je neobično i izazovno mesto za prvi javni nastup, za prvu scenu među okomitim liticama u surovom kanjonu gde je shranjen najmoćniji srpski vladar.
„Imamo jednu sjajnu devojčicu, otkrili smo je prošle godine, hoće da upiše grafički dizajn. Ove godine se javila jedna za slikarstvo”, kaže slikarka Maja Todić, koja radi sa decom što slikaju pored severnog dela hrama. S druge strane se pažljivo prati program – pesma i igra.
Cilj ove manifestacije je čuvanje i negovanje tradicije i narodnih običaja, ali i da deca upoznaju svoje vršnjake, istoriju, kulturu i da na ostacima Svetih Arhanđela grade kulturu sećanja i potrebu da se uništeno obnavlja. Manifestaciju su podržali kancelarija za Kosovo i Metohiju i Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije.
„Ne plašim se ja za budućnost, pogledajte ovu mladost”, kaže Toma Tomić, poslednji učitelj iz prizrenskog kraja. Ima devedeset tri godine, živi sam u selu Drajčići visoko iznad Prizrena. Probali su da mu unište i oduzmu školu u kojoj je proveo vek i uspeo je da je sačuva.
„Hvala Bogu i ovoj deci, mi imamo sunce i radujemo se jedni drugima. Hvala vam što ste došli i da vas Bog čuva”, obratio se iguman Mihailo (Tošić) stotinama dece i odraslih koji su došli da vide i doprate decu do Prizrena.
Strahovi, sukobi i politički lomovi nisu pobedili ovu decu i nisu savladali njihove roditelje da izgovore rečenicu: „Ti danas ostaješ kod kuće!” Šta je presudilo u toj odluci? Kakvo je to pamćenje i da li daje smisao savremenom životu?
Vekovima su Srbi na zatrpanim ostacima Svetih Arhangela palili sveće, iako se ništa nije videlo i ničeg nije bilo. Znali su da se tu nešto važno čuva za njih. Juče je skoro hiljadu roditelja srpske dece sa Kosova poslalo svoje najdraže da, usred strahova i najavljenog haosa, u Prizrenu pronađu nešto važno za sebe i sve nas.
Živojin Rakočević
Izvor: Politika
