Након програма посвећених будванском хроничару дон Антуну Којовићу и писмености од Црнојевића до Петровића, девети Фестивал „Ћирилицом“ настављен је синоћ округлим столом „Критичко мишљење о култури“, уз учешће Мила Ломпара, Микоње Кнежевића, Драга Перовића, Душана Крцуновића и Милутина Мићовића.
Учесници су се у занимљивој дебати, на платоу испод Цитаделе у Старом граду у Будви, осврнули на различите аспекте критичког мишљења и културе, на улогу интелектуалаца некад и сад, дух времена, однос владајућих идеологија и политика према култури, оптимизам, песимизам, домаћи, регионални и свјетски контекст.
Проф. др Мило Ломпар у свом излагању напоменуо је да су национализам, комунизам и либерализам биле доминантне идеологије 20. вијека.
Са падом комунизма, како је нагласио, свијет је постао идеолошки једнозначан, капиталистички у највећем дијелу, али истовремено владајућа идеологија и елите које је представљају не дозвољава да се доведе у питање западна интерпретација историје.
„Ви имате то у непосредном нашем животу. Питање је једноставно: зашто је могуће водити расправе о броју уморених у Јасеновцу, а није могуће водити расправе о броју уморених у Сребреници? Кад дођете до те тачке, ви ћете наићи на једну врсту табуа. Или, уколико то питање поставите, ви ћете наићи на једну врсту осуде. То показује да кључно у критичком мишљењу јесте ризик који преузимате на себе. И одмах се суочавамо са тим да интелектуалци, за разлику од прошлих епоха, тај ризик више неће да преузму. Карактеристично је да су у тежим временима преузимали више ризика него у садашњем комформистичком стању свијести. И то је нешто што показује да се природа система мијења, али табуизирани основи или подручја остају иста“, истакао је Ломпар.
Проф. др Микоња Кнежевић оцијенио је да се у позадини многих културолошких феномена и категорија којим оперишемо налази однос прикривених структура моћи.
„Ако пођемо од оне чувене двије хипотезе које наводи Мишел Фуко – да се моћ са једне стране показује као примјена силе, као владање над инстинктима и да се моћ, на трагу Ничеа, посматра као једно перманентно стање рата у мирнодопским категоријама и ако пођемо од претпоставке да постоји нешто што се зове етатизација рата, а паралелно са тим и етатизација културе, онда ћемо лако сагледати да се политичка моћ огледа у томе што једним тихим ратом управља и самим феноменима културе. Та моћ која управља културом из једног политичко ракурса се, по Фукоовом мишљењу, очитује у дискурсу. Дискурс, дакле, представља неку врсту производње знања, чија је основна намјереност наметање одређених система истина, како би се касније дошло до овладавања истом том стварношћу“, рекао је Кнежевић.
Проф. др Драго Перовић устврдио је да су само критичко мишљење и култура нешто што је нераздвојиво кроз историју, што припада једно другом и случује се једно у друго. Тамо гдје настаје жива, аутентична и права култура, према Перовићевим ријечима, критика је увијек њена срж.
„Кад трудимо увијек да се култура развија у односу на нешто, то значи да она из тог односа према нечему производи нешто ново у томе према чему се односи. Дакле, она увијек јесте култура када ствара нешто ново. Култура која би била пуко понављање не би била уопште култура, не би имала ту унутрашњу снагу, изворност, продуктивност да доноси, проширује, развија хоризонте и перспективе и да утемељује оно већ постојеће као такво. Због тога се слажем са онима који су крајем 19. вијека, Ниче, касније и Фуко и Дерида, истицали да је култура могућа само уколико оно што је носи у свом даљем развијању чува и оставља у себи“, казао је Перовић.
Проф. др Душан Крцуновић указао је да се почеци критичког мишљења о култури могу пратити још у античкој Грчкој, у вријеме софистичког покрета и Протагорине мисли да је човјек мјера свих ствари.
„Тада долази до заокрета од фисиса, космичког поретка, ка полису као простору културе и људске саморефлексије. Промјена се огледа и у античкој трагедији: од Есхиловог Прометеја, који доноси ватру као симбол техничке вјештине и културе, до Софоклове Антигоне у којој је човјек онај који ствара услове сопственог самоодржања. Тај сукоб између природе и културе касније се драматизује код Платона и Аристотела, а у модерно доба се јавља у Фукоовом поимању културе као дискурса и субјективности као производа моћи. Сличан мотив налазимо и код Сенеке, који у 90. писму Луцилију изражава жал за златним добом, тврдећи да је човјек хармонију изгубио због неумјерене техничке радозналости. Једино га, по Сенеки, сапијенција може повратити у склад с космосом“, истакао је Крцуновић.
Милутин Мићовић указао је да би критичко мишљење требало да буде објективно и истинито сагледавање, оцијенивши да је појам критика доста искомпромитован и скоро „бачен на земљу“.
„Јер данас нема тог кукавца који неће из свег гласа да критикује. А што ће да критикује? Гдје је узрок тој свекритици или критизерству? Човјек који је изнутра неиспуњен, што би се рекло неостварен, недодирнут истином и истинским пољупцем унутрашњег ослобођења и раста, он је у основи суморан човјек и мора, нормално је, да све критикује и да му се ништа не свиђа, да нема ни са чим истински контакт. И све би послао дођавало, као што и шаље. Ја бих ову ријеч и замисао ове критике у култури или критике културе замијенио са једном нашом ријечју, а то је сагледавање. Сагледавање није искомпромитована ријеч и увијек нас, бар неким додиром, неком интуицијом позива на озбиљност, на усредсређење“, казао је Мићовић.
Девети Фестивал „Ћирилицом“ биће настављен вечерас од 20 сати програмом о Мирјани Пајовић, о чијем ће лику и дјелу говорити проф. Ана Брајак Молчанов (ШОМО Будва), мр Душан Медин (Друштво за културни развој ,,Бауо“ Петровац) и проф. Ана Никезић Мартиновић (ЖВГ,,Хармонија“ Будва).
Исте вечери биће приказан и документарни филм ,,Мирјана Пајовић и Хармонија“ аутор Милоша Борете, снимљен у продукцији ЈУ Народна библиотека ,,Мирослав Лукетић“ Будва.
У музичком дијелу програма концерт ће одржати управо Женска вокална група ,,Хармонија“, по којој је Мирјана Пајовић била најпрепознатљивија, као ауторка бројних текстова, музике и аранжмана.
Програм ће бити уприличен у Модерној галерији „Јово Ивановић“ у будванском Старом граду.
Фестивал „Ћирилицом“ до 17. септембра организују Народна библиотека „Мирослав Лукетић“ Будва и Удружење издавача и књижара Црне Горе, уз подршку Општина Будва и Туристичке организације општине Будва.
Извор / фото: Народна библиотека „Мирослав Лукетић“ Будва
