Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije uručio je 25. avgusta 2022. godine u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu orden Svetog Save drugog stepena g. Borku Miloševu iz Alentauna, Pensilvanija, SAD.
Svečanoj dodeli visokog odlikovanja prisustvovali su članovi Svetog Arhijerejskog Sinoda: Visokopreosvećeni Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije i Preosvećena gospoda episkopi sremski Vasilije, bački Irinej i zvorničko-tuzlanski Fotije.
U odluci Svetog Arhijerejskog Sinoda, koju je pročitao glavni sekretar Sinoda arhimandrit Nektarije (Đurić), navodi se da se, na predlog Preosvećenog Episkopa bačkog g. Irineja, visoko crkveno odlikovanje orden Svetog Save drugog stepena dodeljuje g. Borku Miloševu u znak priznanja za dugogodišnju nesebičnu pomoć u izgradnji hrama Svetog Nektarija Eginskog u Subotici i za ljubav prema svetoj majci Crkvi koju u svim prilikama pokazuje.
– Čast mi je da Vam, na predlog vladike Irineja i odlukom Svetog Arhijerejskog Sinoda, uručim orden Svetog Save. Orden Svetog Save sa jedne strane jeste najmanji izraz zahvalnosti naše Crkve nekome ko se čitavim svojim bićem, maksimalno, trudi da pre svega služi Bogu, to jest da živi u skladu sa zapovestima Božjim, u skladu sa Jevanđeljem; a sa druge strane onome ko se iz svoje ljubavi prema Bogu trudi kao hrišćanin koliko može, ako mu je Bog dao mogućnosti, da ukrašava hram Božji, da ukrašava crkvu Božju, da se trudi koliko je god to moguće na izgrađivanju hrama Božjeg. U tom smislu, zaista i bukvalno, na građenju hramova, kao uostalom i na svakom drugom planu crkvenog života, Vas je Crkva, to jest crkvena zajednica u Subotici, prepoznala kao nekoga ko se trudi i na planu života u Crkvi, ličnog života, porodičnog života, a i na planu, da upotrebim tu reč, pomoći crkvenoj zajednici u Subotici koja je okupljena oko hrama Svetog Nektarija.
Zajednica Vas je, dakle, prepoznala kao nekog ko ispunjava zapovest Božju o ljubavi. Nije slučajno da je reč o crkvenoj zajednici okupljenoj oko hrama Svetog Nektarija, to jest oko imena svetitelja Božjeg Nektarija koji je, kao i svaki svetitelj, ohristovljeni čovek i Bogom proslavljen među ljudima, koji – iako ne pripada uslovno rečeno našem srpskom narodu, nego pripada grčkom narodu – kao svetitelj, budući da pripada Hristu, pripada svim ljudima i svim narodima sveta. Poznat je u čitavom pravoslavnom svetu, a isto tako jeste i svetitelj kome sa svih strana sveta dolaze u pohode i na poklonjenje sa molitvom, ponekad sa nekakvim problemima i iskušenjima, i gde mnogi nalaze istinsku i pravu utehu.
Za nas je posebno veliki blagoslov i radost da Vi živite u Americi, a da i ovde, u kraju iz kojeg potičete i gde ste se rodili, ostajete duhovno prisutni na način na koji smo već pomenuli. Ništa ne postoji slučajno ni u životu pojedinca niti u životu zajednice. Zapravo, ne postoji ništa što nije po promislu Božjem u našim životima. Najbolji mogući način, upravo u kontekstu promisla Božjeg, kada odemo daleko od svog rodnog kraja da ostanemo ne samo sentimentalno i nostalgično vezani za svoj kraj, nego da budemo istinski prisutni u svom kraju, mestu gde smo se rodili, gde smo odrasli. To i jeste upravo Crkva, jer Crkva nema granice. Najbolji mogući način da ostanemo to što jesmo jeste život po Jevanđelju, jeste život u Crkvi. Kada smo daleko od svog kraja, pošto se trudimo da očuvamo svest o svome nacionalnom poreklu, svet o tome, u našem slučaju, da smo Srbi, a nemamo i organsku vezu sa svojom Crkvom, može biti da ćemo mi uspeti da očuvamo taj svoj nacionalni identitet. Međutim, pokolenja koja dolaze iza nas po prirodi stvari u novom svetu, u sasvim drugačijim okolnostima, ako nemaju duhovni koren i ako sačuvaju u sebi taj spoljašnji identitet, pre ili kasnije kada budu imali potrebu za duhovnim životom, za smislom, za odgovorima na pitanja koja se tiču Boga, ako nemaju istinski i pravi svoj duhovni koren onda je sigurno da će potražiti rešenja u nekim drugim kontekstima koji često i zapravo, iako nose formu i oblik duhovnosti, nemaju nikakve veze sa duhovnošću, nemaju jednom rečju nikakve veze sa Bogom, a to onda znači da nemaju ni sa nama ljudima. Kao posledica toga, ne samo da se dešava da onda zaborave i odakle potiču, nego često zaborave ili kidaju veze i odnose i sa svojim roditeljima, jer ta neka nova kvaziduhovna forma im postaje i porodica i smisao i sve ostalo.
Mi se radujemo što smo kao Sinod poslušali glas crkvene zajednice iz Subotice i da kao uzdarje Vama za sve što činite za svoju Crkvu uručimo ovaj orden sigurni da taj postupak neće biti nešto što će Vama poslužiti na preuznošenje, nego naprotiv samo podsticaj za još autentičniji, još intenzivniji život u Hristu. Ja Vam čestitam u ime Svetog Sinoda, u ime naše Crkve, ali i u ime parohije Svetog Nektarija u Subotici, u ime Episkopa bačkog Irineja, ali i u ime Episkopa istočnoameričkog Irineja, koji je episkop u krajevima gde Vi sad živite. Čestitam Vam! Živeli na mnogo godina! Aksios!
***
G. Borko Milošev, rodom iz Subotice, započeo je 1999. godine studije na Moravian Univerzitetu u Betlehemu, Pensilvaniji, SAD, gde završava matematičke studije i studije iz finansijske ekonomije kao student generacije. Po završetku studija odlazi u Njujork, gde do 2013. godine radi kao investicioni bankar, a zatim u Pensilvaniji osniva svoju investicionu firmu. Od početka svoje karijere g. Milošev je veoma aktivan u humanitarnim aktivnostima pomažući svoj narod u Srbiji, a naročito Srpsku Pravoslavnu Crkvu preko humanitarne organizacije Srba iz SAD Save Displaced Serbs, kao i kroz mnogobrojne donacije subotičkim i beogradskim bolnicama i hramovima.
Izvor: SPC
