Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je posetio 15. februara 2025. godine Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” i tom prilikom osvetio slavske darove koje su prineli zaposelni u toj eminentnoj zdravstvenoj instituciji povodom praznika Sretenja Gospodnjeg, njihove krsne slave.
Radost prazničnog sabranja uveličana je i svečanim uručenjem ordena Svetog Save drugog stepena koji je Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve dodelio Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” na predlog Svetejšeg Patrijarha g. Porfirija u znak priznanja za ljubav i na delu pokazanu samarićansku brigu lekara i bolničkog osoblja prema sveštenstvu, monaštvu i vernicima Srpske pravoslavne crkve.
Čestitajući na visokom crkvenom priznanju direktoru Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” prof. dr Milovanu Bojiću i svim zaposlenimma koji godišnje obave preko dve hiljade kardiohirurških operacija, Svetejši Patrijarh je istakao:
– Radujem se da smo se susreli danas ovde, sa svešću da sam došao u bolnicu u kojoj se leči srce. Srce je centralni organ – nisam siguran kada govorim o medicinskom kontekstu, ali pretpostavljam ako nije centralni, onda je jedan od najvažnijih organa u čovekovom organizmu – ali u duhovnom kontekstu, u duhovnom poimanju čovekovog bića, srce je centralni organ. Srce je sedište i središte čovekovog postojanja i mogao bih o tome mnogo, verovatno i mnogi od vas sa mnom, kao i ja sa vama, da razgovaram. Srce je središte svih potencijala čovekovog duhovnog postojanja, zato što je srce prostor susreta – ono je ljubav. Iz srca proizilazi i spoznaja u duhovnom smislu te reči. Zato i kaže apostol Pavle, podvlačeći to da je srce najvažniji organ, tj. da je srce centar našeg bića: Onaj koji voli, taj zna. Dakle, suprotno postavkama moderne i postmoderne u čovekovoj misli, koja kaže: Kako mogu da volim ako ne znam ili kako mogu da verujem ako ne znam? Kada voliš onda i veruješ, onda i znaš, onda i sve ostalo jeste u tvom životu onako kako treba, jer je srce prostor, mesto, centar susretanja sa Bogom, sa drugim čovekom, sa samim sobom i sa čitavom tvorevinom, baš kao najvažniji organ, i organ vere, i organ gnoseološki, i organ spoznaje, i organ svake druge vrste u našem životu.
Izvor: SPC
