У недјељу 21. по Педесетници, на празник када наша Света црква прославља Свете бесребрениие Козму и Дамјана, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света литургија којом је началствовао протојереј Миладин Кнежевић. Саслуживало је свештенства овога храма: протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереј Бранко Вујачић, јереј Велимир Бугарин, као и протођакон Владимир Јарамаз.
Пред Свету тајну причешћа, празничним словом обратио се протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, који је тумачећи данашње прочитано јеванђељско зачало, подсјетио да је Господ често говорио у причама својим ученицима и народу: “Алегоријама које се тичу конкретно свакодневног живота, говорећи једноставно, оним језиком којим су га сви могли разумјети.”
Даље је појаснио јеванђелску причу о сијачу и сјемену, говорећи о домену способности примања Божије ријечи, не само на нивоу разумијевања, већ на нивоу творења, извршења, конкретног живота по Ријечи Божијој:
“Управо и у данашњој јеванђелској причи Господ је децидно навео многе примјере разних ситуација када се сјеме, као ријеч Божија, не прими у души. Очигледно ако човјек није крштен, ако не посјећује Храм Божији, богослужења, биће попут сјемена које је пало, али не на плодну земљу већ у камење, трње, или покрај пута, те не даје рода ни плода, већ тада човјек ради против Бога и ближњих својих.”
Међутим, како је казао, ако је човјек у заједници са Богом, са ближњима, ако је неко ко помаже, воли, ко живи љубављу, његов ће плод бити стострук.
“Душа тога човјека је као плодна њива на коју је пало сјеме које даје доброг и богатог рода. Односно, Ријеч Божија коју такав човјек и слуша и разумије и извршава, живи у складу са заповијестима Божијим. У ствари Јеванђеље које читамо на свакој Литургији, приче које чујемо, нису ништа друго него упут како да задобијемо Царство Божије, како да наш живот на земљи постане плодотворан, како да узрастамо у пуноћу мјере раста Христове”, бесједио је прота Далибор.
У другом дијелу пастирског слова, он се осврнуо на живот и дјело дивних Божијих угодника, бесребреника Козме и Дамјана:
,,Много плодоносни, они који су стоструко родили љубављу, жртвом и подвигом јесу светитељи које данас прослављамо, бесребреници Козма и Дамјан. Они су свима били све, несебично себе давајући на службу. Будући да су били љекари по занимању, они су лијечили, помагали коме су год могли, не узимајући ништа заузврат”.
Говорећи о исцелитељским моћима ових Божијих угодника, указао је на чињеницу у којој тјелесне болести представљају мањи проблем од духовних, које настају посредством живота у гријеху, нарочито непокајаном:
“Сви ми оболијевамо, браћо и сестре. Некада то буде духовно, некада тјелесно. Али много је опасније духовно оболијевање од оног физичког. Физичке болести су видљиве, опипљиве и лакше их је лијечити од оних духовних које је много тешко и препознати”, казао је прота Далибор.
Подсјећа да је лијек против свих болести, нарочито оних најтежих, духовних, Свето причешће.
“Сједињење са Христом, то је лијек за све наше недуге и болести. Сагледајмо себе, опростимо ближњима, исповиједајмо своје гријехе, сагледајмо наша сагрешења. Све започињимо молитвом, баш као што су то чинили и Свети бесребреници Козма и Дамјан и баш као што започиње све у освештаном богослужбеном животу и циклусу. Све почиње и завршава се молитвом”, поручио је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Текст & фото: Борис Мусић
