Његово преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је данас, у недељу 21. по Духовима, на дан молитвеног прослављања Светих врача Козме и Дамјана, Свету архијерејску литургију у манастиру Режевићи у Паштровићима.
У архипастирској бесједи владика Кирило је тумачећи данашњу јеванђелску причу о сијачу и сјемену нагласио да је Господ Исус Христос често волио да исказује своје најдубље мисли управо у причама које је некад сам тумачио, а некад је остављао нама да их ми схватамо у складу са нашим духовним расположењем јер је овај свијет и сам једна прича, како каже псалмопојац Давид, он је књига која ће се на крају једноставно затворити. Христос је кроз те једноставне приче објашњавао циљ и назначења наше, и будуће Царство у које смо позвани.
“Господ Исус Христос се често служио тим симболима, причама из простог живота, да би нам објаснио дубоке скривене мисли или описао Царство из ког је Он дошао ка нама. И то може само Онај који је већ дошао из тог Царства, који зна како оно изгледа. Он може да на једноставним примјерима објасни суштину тога Царства за нас који гледамо на свијет из овог просторно-временског континуумаа, а како каже Његош вријеме земно и судбина људска, два образа највеће лудости. Дакле ако се човјек само веже за то своје пролазно вријеме и тај простор у који се налази и одакле посматра ствари, он не може да достигне ту мудрост која долази одозго”, бесједио је владика и поучио да је ту мудрост која долази одозго донио Спаситељ свијета – Христос.
Говорећи о причи о сијачу и сјемену, гдје је сјеме Ријеч Божија, а мјесто на које пада – крај пута, на камен, усред трња, на земљу добру – тип људи који је слушају Ријеч Божију, владика је казао да је мало људи који иду путем спасења и они се понашају као добра земља која рађа:
“Не можемо сви да донесемо исти плод, али се треба трудити по својим силама, да будемо добра земља која ће примити ријеч Божију и дјеловати у складу са њом. То значи да је она донијела плод. Ако ми само останемо слушачи ријечи, а не творци дјела, онда нијесмо погодили циљ. Дакле треба примити ријеч и трудити се да је извршимо у свом животу.”
Даље је објаснио да човјек није створен за овај свијет него за свијет гдје царује љубав, гдје нема болести, смрти туге и уздисања.
“Зато нас Господ позива да се одријешимо од брига овога свијета. Наравно, морамо се бринути о тијелу, али одредимо једно вријеме за молитву свакодневну, немојмо да заборављамо молитву, пост, читање светих књига… Немојмо само то да нам буде недељом кад идемо на Литургију, него свакодневно. Почните са пола сата па кад срце прими молитву, кад вам то ослача, кад осјетите да је и то храна, а не само ова тјелесна храна коју примате, онда ћете сами продужити вријеме читања светих књига, јер то је занимање које нам доноси вјечни живот. Ми се толико трудимо у занимањима која нам само доносе пролазне вриједности, које мољац једе и рђа квари и које лопов краде. А ова занимања, молитва, пост, добра дијела, читање светих списа, нам донесе благо које је непролазно, које мољац не једе, нити може рђа да квари, нити може ико да нам га украде”, поручио је на крају свог архипастирског слова Његово преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички г. Кирило.
Весна Девић
