Јеромонах Јаков (Јовић) најавио прославу празника Светог Кирила (Цвјетковића) Бездинског 12. октобра у Темишвару и говорио о прослави осам вијекова њемањићког манастира Базјаш у Румунији
Јеромонах Јаков (Јовић) сабрат манастира светог Георгија на Брзави у Епархији темишварској најавио је у разговору за наш Радио прославу празника Светог Кирила (Цвјетковића) исповједника који је својим благословом и светим моштима спаја Митрополију црногорско-приморску и Епархију Темишварску и цијелу Српску православну цркву, који ће бити прослављен 12. октобра у Саборном храму у Темишвару.
Отац Јаков је казао да се у Епархији Темишварској са радошћу надају и доласку нашег Митрополит Јоаникија и његовом учешћу у овом торжрственом догађају.
Јеромонах Јаков се осврнуо и на прославу осам вијекова од оснивања првог српског православног манастира на тлу данашње Румуније древног манастира Базјаш, која је прослављена на празник Светог Јосифа Темишварског, патрона Епархије темишварске, у години када обележавамо 850 година од рођења Светог Саве, првог српског Архиепископа.
Свету архијерејску Литургију служили су овом поводом Његово Високопреосвештенство Митрополит банатски г. Никанор и Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски и темишварски г. Лукијан, уз саслужење бројног свештенства из више епархија Српске православне цркве. Светој Литургији је присуствовао велики број верника, монаштва и свештенства из Епархије темишварске, као и гости из Србије, Румуније и других земаља.
Током свете Литургије прочитана је порука Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у којој је истакнут значај овог јубилеја за српски народ у Румунији и за целокупну Српску православну цркву. На крају свете Литургије свечано је пререзан славски колач у част Светог Јосифа Темишварског, а Високопреосвећени Митрополит Лукијан се обратио свима честитајући сугуби празник и јубилеј манастира и епархијску славу.
У оквиру прославе, Митрополит је издао посебну јубиларну повељу поводом 800. годишњице Манастира Базјаш, која ће остати као трајни духовни и историјски документ.
Повеље оваквог значаја нису само симболични акти-оне представљају правно-историјски печат једног времена, сведочанство о оснивачким актима, духовној мисији и континуитету живота светиње. Кроз векове, манастирске повеље чувале су идентитет, памћење и поруку генерацијама које долазе.
Овај велики јубилеј потврђује снагу вере, истрајности и духовне повезаности српског народа са својим коренима. Манастир Базјаш, основан у XIII веку, у време Светог Саве, првог Архиепископа аутокефалне Српске цркве, док је на српском трону столовао његов брат краљ Стефан Првовенчани Немањић и док је Угарском земљом владао краљ Андрија II, наставља и после осам векова да сија као светионик православља и културног идентитета нашег народа у данашњој Румунији.
Отац Јаков је говорио и о осталим светињама које су свети Немањићи градили у Уграској а то су манастири Златица и Базјаш.
Румсунски народ и научници нису вјеровали да је заиста Свети Сава оснивач манастира Базјаш али након археолошких истраживања 2016-2017. године у гробу су пронашли ћуп са новцем српског краља Стефана првовјенчаног, што је потврдило да је свети Сава заиста оснивач ових светиња.
,,Свети Сава који је коријен свега дао је нама Србима свој лични печат на који смо поносни и наше свједочанство да смо на овим просторима живјели вијековима“- казао је отац Јаков.
Отац Јаков је говорио и о животу у свом манастиру Светог Георгија на Брзави у Епархији темишварској који су основали света браћа Кирило и Методије, док су на ове просторе хришћанство донијели свети апостоли Андроник и Јунија.
,,Ова светиња коју су основали Бранковићи вијековима свједочи православље на овим просторима. Око манастира је окупљена православна заједница Румуна, с обзиром да су нам календари различити и не поклапају се празнична богослужења“, казао је отац Јаков који је уз игумана Никона сабрат ове Светиње која чува дио главе и дио ланаца Светог Георгија, који, по ријечима оца Јакова чува њихову Светињу.
,,Румунска црква је пребогата монасима и манастирима, гдје имамо читава села која су манастири. Ми са њима имамо дивну сарадњу. Румунија мирише на тамјан и благословена је молитвом цркве и великог броја монаха који овдје живе, као и свештеника који се заиста труде на својим парохијама. Осим манастира старца Клеопе и Свете Петке предлажем да поклоници обиђу Буковину и тамошње манастире: Драгомирна, Јаша, Њамц. Овај велики хришћански народ нама је доста непознат јер смо били више упућени на Русију и Грчку, али ово је позив да упознамо и друге православне народне и да видимо како дише црквом румуски народ“- казао је отац Јаков.
Отац Јаков је говорио о новојављеном светитељу Арсенију (Боки) који је, уз старца Клеопу, човјек љубави који свједоче живот Христа и живу вјеру коју и дан данас проносе кроз православни народ.
