Na pitanje šta je šta je mir i kako se stiče iguman Manastira Savina je rekao da svi počinju od toga da definišu mir kao spoljašnji spokoj i da dok god čovjek razmišlja tjelesno mir prepoznaje kao neki odmor u prirodi koji, istina, umiruje čovjeka, ali kad bi čovjek dugo bio u takvom miru taj bi ga mir razorio. „Ako čovek nije spreman da miru priđe sa jedne duhovne strane onda je to težak promašaj. „Čovek nikad istinski mir neće naći u horizontali, jer je istinski mir sami Hristos. Dok se ne sretnemo sa Hristom mira nema na ovoj zemlji, kao što i spoljašnji mir u diomenziji ovoga sveta, neće postojati osim u ljudskom srcu, jer je ljusko srce mesto gde se useljava Bog.“ Jeromonah Makarije otkrio je da ga je nemir u svijetu naveo da traži mir i da je „tražeći nešto , našao nekoga.“ Istakao je da je za djecu veoma važna međusobna ljubav roditelja koji, čak i da nisu toliko u vjeri, ali ako se iskreno vole tako će djeca ispunjavati i Božije zapovijesti kao što je ona o poštovanju roditelja i kroz to će u jednom trenutku prodrijeti blagodat Božija i sami Bog će da se javi.
U odgovoru na pitanje kako da čovjek ocijeni je li za brak ili manastir i da u tom pogledu ne promaši iguman Makarije je rekao da početnu Božiju blagodat treba usmjeriti na pravi način i da je Crkva najsigurniji put, jer ona daje pravi odgovor. „Prije svega u Crkvi se kroz krštenje otvaraju vrata za večni život.“ Parafrazirao je riječi starca Emilijana koji je rekao da kada se dođe u manastir postoji „bezbroj razloga za sablazan i bezbroj razloga za vrlinu“, a da je naše šta ćemo izabrati. „Početna blagodat daje čoveku impuls i čovek podstaknut njome je spreman na sve i čovek treba da ima životno iskustvo i da pita one u Crkvi koji su to prošli i čak i ako mu neko iz Crkve kaže pogrešno, opet Bog nije nepravedan i na kraju neće dovesti čovjeka do pogrešnog odgovora i čovek će dobiti onaj odgovor koji želi u svom srcu.“ Najlakše i ujedno najteže u manastiru je poslušnost i odricanje od svoje volje i kada se čovek usprotivi sebi i odrekne svoje volje tada će zaobiti Hrista.
Kada je riječ o oslobađanju od svoje volje što je kotradiktorno sa svijetom novinar je upitao koji je period koji je potreban proći da se može reći da se čovjek smirava. Iguman Manastira Savina odgovorio je da to ne mora imati veze sa protokom vremena. „Bitno je da se razvijaš pravilno i tada možeš da primetiš plodove tog smirenja. Ono se projavljuje u tvom odnosu sa okolinom.To je jedino merodavno. Sve ostalo je prelest i samoobmana. Sresti istinski smirenog čoveka znači sresti svetog čoveka.“ Iguman Makarije otkrio je da je njemu bilo ključno na početku poznanstvo sa ocem Tadejem kao istinski smirenim čovjekom, kao i sa ocem Justinom u Manastiru Savini.
Lana Ostojić
Izvor: Gradjansko Novinarstvo
