Besjedeći na temu „Smisao Božoća i porodica, arhimandrit Vasilije Kostić kazao je da je Božić prije svega praznik nezamislivog – da je Bog postao čovek.
„Sveti Atanasije Veliki govori onu čuvenu rečenicu: On Bog posta čovek, da bismo mi postali bogovi, odnosno oboženi. To nije neka lepa teološka misao, nego srce naše vere.”
On je skrenuo pažnju na važnost molitve u porodici, koja je mala crkva.
”Crkva je i hram i dom. Nedeljom i prazniko mi kao porodica dolazimo u hram. To je sabranje mnogih malih crkava u jednu, ali ako se u toku nedjelje u našoj kući ne čuje molitva, ako deca nikad ne vide oca da prekrsti hranu, da prekrsti sebe, da celiva ikonu, ako ne čuje oprosti i blagoslovi, onda naš dom nije mala crkva, nego samo spavaonica i trpezarija; ponekad kasarna, a kod nekih zatvor”.
Otac Vasilije je naglasio da je početak svakog dobra u molitvi, makar i kratkoj, ali iskrenoj.
”Zamisli jednu prostu sliku. Zimsko veče, napolju mrak, vetar, sneg. U kući televizor izgašen. Na komodi ili polici ili na zidu ikona Hristovog rođenja, upaljeno kandilo, sveća, malo tamjana. Otac i majka stanu sa decom, prekrste se, pročitaju iz Jevanđelja o rođenju Hristovom, otpevaju Roždestvo Tvoje Hriste Bože naš, a onda se svako tiho, svojim rečima obrati Gospodu svojom ličnom molitvom. Ništa spektakularno – pet minuta, ali tih pet minuta ako su iskreni menjaju atmosferu kuće. Uvode mir, uvode prisustvo.”
Poučavajući da je Božić bez odlaska na Svetu Liturgiju nepotpun, on je rekao da je potrebno da Bogu otvorimo vrata svoga bića, svog srca, svoga doma, porodičnih odnosa, tako što ćemo od Božića napraviti duhovni događaj.
”Ispovest, Liturgija, pričešće, molitva, praštanje. Tako što ćemo kao porodice ponovo početi da se molimo. Tako što ćemo vrednije gledati jedni na druge. Ne kao na saigrače u preživljavanju, nego kao na ikone Božije. Tako što ćemo deci pokazati da je Hristos stvarnost, a ne priča iz veronauke. Tada će se i naši običaji: česnica, badnjak, posna i mrsna trpeza ispuniti suštinom. Neće biti samo mali folklor, nego znaci prisustva Boga u našem domu. Tada će naš dom zaista postati malena Vitlejemska pećina, mala crkva u kojoj se Hristos rađa u srcima”, zaključio je otac Vasilije.
