Госпођа Тамара Брадић говори о парадоксу у лечењу психичког здравља људи данас: што је више школа и смерова психотерапије, више је и пацијената!? Значи, колико је „модерно“ лечење отуђило и затворило човека у свету правила и самосвести, без живог и спонтаног додира са другим и заједницом…
Такође, човек трпи и у виртуелној реалности информација, паду воље и перспективе у материјалистичком свету, губитку узора и ауторитета у свим областима, али налази и своје „резервоаре“ снаге за трпљење у кризи, у главним хришћанским врлинама, вери, нади и љубави, чули смо од госпође Брадић у присном и надахнутом разговору.
Аутор: Спиридон Булатовић
