„Gurnut bih da padnem ali me Gospod zadrža“, posmatrajući svoju unutrašnjost uzvikuje psalmopojac David, veliki pokajnik, čovek krotak i smiren, doboko duhovan, koji je snagom svoje vere došao dotle da postane najslavniji car u istoriji Judejskog carstva. Spoljašnje okolnosti su me podstakle da padnem, da budem onaj koji ne deluje po božanskim zakonima, podstakle me da učinim greh, govori on, ali on vidi i silu Božiju koja je tu i drži ga da ne propadne sasvim. To mu je dalo snage da izdrži i pretrpi ona strašna gonjenja cara Saula i da ne dopusti da u njegovom srcu iznikne ni trunka osvete. Na zavist je odgovarao krotošću, na mržnju je odgovarao dobrotom. Zar to isto nije radio i Gospod Isus Hristos ovde na zemlji?
Ovo su reči pastirske besede jeromonaha Makarija na svetoj liturgiji koju je služio u manastiru Savina u nedelju Samarjanke, na dan kada proslavljamo svetog velikomučenika Georgija.
