U manastiru Manasiji, zadužbini despota Stefana Lazarevića, u nedelju 5. avgusta 2018. godine, torženstvenom arhijerejskom Liurgijom proslavljeno šest vekova ovog svetila naše vere.
Svetom Liturgijom je načalstvovao Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej uz sasluženje nadležnog Episkopa braničevskog, Preosvećenog g. Ignjatija, i otačastvenih arhijereja Srpske Pravoslavne Crkve. Sasluživali su Visokopreosvećeni Mitropolit zagrebačko-ljubljanski g. Porfirije i Preosvećena gospoda Episkopi budimski Lukijan, vranjski Pahomije, šumadijski Jovan, budimljansko-nikšićki Joanikije, raško-prizrenski Teodosije, austrijsko-švajcarski Andrej, niški Arsenije i mohački Isihije, prepodobno monaštvo, česno sveštenstvo i đakonstvo Svete Srpske Crkve.
Pevao je Mešoviti hor Eparhije braničevske.
Njegova Svetost Patrijarh je, posle svete Liturgije, proizneo praznično slovo, čestitao visokoprepodobnoj igumaniji Pavli i sestrinstvu šestovekovni jubilej i poželeo da i dalje vrše duhovnu ulogu koju je manastir Manasija vekovima imao.
Arhipastir Srpske Crkve je kazivao o ličnosti Svetog despota Lazarevića, zadužbinara manastira Manasije, i o carici Milici, potonjoj monahinji Evgeniji. -Kada je kosovsko carstvo potamnelo, Gospod je kroz ove istorijske ličnosti činio da se uzdižemo u duhovnom, kulturnom i svakom drugom pogledu, i to u vreme kada se za druge zemlje nije ni znalo ili nisu ni postojale, podsetio je Patrijarh.
Svjatjejši je istakao: -Naša dužnost je da kao naslednici slavnih i značajnih predaka očuvamo ono što su nam oni ostavili i da budemo u onom odnosu prema veri i Gospodu u kakvom su i oni bili. Moramo ozbiljno gledati na prošlost da bismo sagledali šta je to naše pretke održalo kroz istoriju i, ugledajući se na njih, kako bismo se i mi u ovom teškom vremenu održali. Naša sadašnja stradanja su ravna stradanju srpskog naroda u prošlosti, istakao je Patrijarh srpski g. Irinej i dodao da se i mi, kao i naši preci nadamo u Gospoda i verujemo da nas neće ostaviti.
Za trpezom ljubavi u manastirskom konaku episkop braničevski Ignjatije zahvalio je patrijarhu Irineju i sabraći arhijerejima što su se odazvali pozivu da zajednički, liturgijski proslave šest vekova zračenja manastira Manasije. „Manastir je proživeo sve što i naš narod“ – posvedočio je episkop Ignjatije i dodao da sve ono što su drugi pre nas uradili, ostalo je nama u nasleđe, čega smo svedoci upravo danas.
Za trpezom se obratio slovom i ministar kulture u Vladi Republike Srbije g. Vladan Vukosavljević i na dar manastiru uručio igumaniji Pavli ikonu Presvete Bogorodice.
Cvetni Triod, bogoslužbenu knjigu na srpskom jeziku u izdanju Eparhije budimske, manastiru je podario direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama dr Mileta Radojević, dok je gđa Mirjana Andrić, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, podarila „Monografiju manastira Resave od početka radova na njenoj obnovi“.
Svetom sabranju prisustvovali su predstavnici Republike Srbije i Republike Srpske, spomenuti ministar kuture i informisanja Vladan Vukosavljević, predstavnici gradskih vlasti, direktor Uprave za saradnju sa Crkvama i verskim zajednicama dr Mileta Radojević sa pomoćnikom dr Markom Nikolićem, sveštenstvo i monaštvo Eparhije braničevske, verni iz nekoliko eparhija Srpske Crkve, ličnosti javnog i kulturnog života; g. Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik kulturnog programa RTS, sa saradnicima.
U manastirskoj porti izveden je kulturno-umetnički program u kojem su učestvovali KUD „Crkvina“ iz Rakonca i KUD „Veljko Dugošević“ iz Kučeva.
Manasija nama sija posle obnove
Nakon opsežnih rekonstrukcija koje su trajale više decenija, manastir lepotom zadivljuje svakog punika namernika i svakog ko je na bogotražiteljskom putu. Manasija je jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture i najznačajnija građevina koja pripada moravskoj školi. Životopis ove velelepne zadužbine, iako teško oštećen u mnogim rušenjima i pustošenjima (1439, 1456, 1476. i 1734.), deo je kulturne baštine našeg naroda, ali i sveta. Manastir Manasija je uvršten preliminarno na listu svetske baštine Uneska.
