Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je, ovog jutra, 7. novembra 2021. godine, Svetom arhijerejskom Liturgijom u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Košutnjaku. Patrijarhu Porfiriju sasluživali su Preosvećena Gospoda Episkopi dalmatinski Nikodim i toplički Jerotej.
Nakon velikog vhoda, u toku Svete Liturgije, Patrijarh Porfirije rukopoložio je čteca Srboljuba Ostojića u čin đakona.
Tumačeći pročitani deo Svetog Jevanđelja patrijarh Porfirije je poučio sveštenstvo i verni narod o smislu opisanog čuda u Jevanđelju po Luki. „Nain znači lepota i život. I to je bilo mesto svežine, mesto u koje su dolazili na neku vrstu odmora i predaha ljudi iz Nazareta. I evo, u tom mestu života, u tom mestu lepote i svežine vidimo jednu dramatičnu sliku. Vidimo kontrast, s jedne strane ide tužna povorka, povorka koja ide da sahrani dete udovice, koja je već činjenicom da je udovica, već prošla prethodno kroz tugu, kroz žalost zbog toga što joj je muž umro. I evo sada, onaj sin koji joj je bio uteha i po svoj prilici neka vrsta nade za budući život i on je umro. U tom dakle mestu, koje se zove Nain, mesto života, u mestu lepote i svežine, bez obzira što je ono spoljašnje tako satkano, realnost ljudska jeste realnost smrti, realnost prolaznosti, realnost tuge, bola i uzdisanja. Sa druge, pak, strane, vidimo Gospoda koji u svojoj pratnji ima svoje učenike, apostole i koji je izvor života, koji svedoči i propoveda život i to ne samo biološki život koji ima svoj početak i kraj, ne samo život koji je iskustvo prolaznog sveta, nego propoveda, svedoči i daruje život večni“, rekao je, između ostalog Patrijarh.
„Apostol i jevađelist Luka je hteo da pokaže istorijsku dimenziju života Gospoda Isusa Hrista, da pokaže da Sin Božiji, naša vera u njega, nije naprosto neka apstraktna teorija, ideja, ideologija, filosofija, a i da jeste najbolja moguća, ona bi bila samo jedna od postojećih ljudskih tvorevina. Jedna od filosofija i nauka antropocentričnih, nauka po čoveku. Apostol i jevanđelist Luka hoće da pokaže da ništa nije iz života Hristovog fikcija i da ne postoji ono što naš čeka tamo negde u drugom budućem veku i svetu, a da nije dostupno nama ljudima kao predokus. Predokus, ali istinska i prava realnost, realnost, ne samo o kojoj možemo samo da mislimo, nego realnost u kojoj, i možemo, i moramo, i pozvani, smo da učestvujemo“, pojasnio je patrijarh Porfirije razlog zašto je apostol Luka pridao važnost prikazivanju istorijskih činjenica koje je Gospod Hristos činio.
„Ovaj događaj, u kojem Gospod, budi iz sna. Nazivajući smrt snom i na drugim mestima u Jevnađelju, hoće da pokaže da bez obzira na to u kom mestu živivo, da li je to mesto svežina i da li se to mesto naziva mesto života, sami sebe, po sebi, ljudskim svojim silama mi smo samo povorka, tužna povorka, koja ispraća iz ovoga sveta jednoga po jednoga“, istakao je Patrijarh naglašavajući da: „Sa druge strane, ljubav Božija, sa druge strane Sam Bog koji jeste ljubav, On je došao i ostao sa nama i među nama kao Izvor života, kao Nosilac života, kao Darodavac života. Pre svega, silom svoje ljubavi, On pobeđuje smrt. Pobeđuje smrti ne samo kao biološku činjenicu i ne samo kao posledicu greha otuđenja čoveka od Boga, njegove autonomizacije, pomisli da može bez Boga koja ga je odvela u smrti. Gospod pobeđuje smrt ne samo kao rezultat greha, nego pobeđuje smrt kao prolaznost, kao stvarnost, čini od onoga što je stvoreno kapacitetom koji može da učestvuje u nestvorenom i da tako postane paradoksalno, nadumno, nadlogično, beskrajan. Čini od čoveka, koji ima svoj početak i samim tim po svojoj prirodi da može biti beskonačan i ka napred i ka nazad, i ka početku i ka kraju. Čini čoveka da sve ono što je njemu logično, što je racionalno, što je samim tim ograničeno postane nadlogično, nadumno i samim tim neograničeno“.
Foto: Marko Vesić
