Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je služio jutros moleban u hramu Svetog Save na Vračaru u prisustvu g. Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije, koji je zatim krenuo na put u Njujork, na sednicu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, gde će se boriti protiv usvajanja rezolucije o Srebrenici. Tom prilikom, patrijarh Porfirije je poručio:
Uvaženi gospodine Predsedniče,
Sabrali smo se u našem zavetnom Spomen hramu Svetog Save da se pomolimo pred Vaš put u Njujork, gde u Ujedinjenim nacijama velike sile sveta nameravaju da donesu rezoluciju o takozvanom genocidu u Srebrenici. Smatramo to neistinom i nepravdom u odnosu na srpski narod.
Na svom krstonosnom putu kroz svu svoju burnu istoriju naš stradalni narod je smireno i dostojanstveno nosio svoj krst. Poneli smo ga i u Prvom svetskom ratu kada smo, u odnosu na broj naših sunarodnika, bili među najvećim stradalnicima sveta. Krstonosni hod se nastavio i u Drugom svetskom ratu, kada je, u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koja je obuhvatala i Bosnu i Hercegovinu i protezala se sve do grada Zemuna, naš narod stradao kao malo koji narod sveta po broju žrtava i po načinu stradanja. Isto tako u okupiranoj Srbiji nemački nacisti su posle školskih časova ubijali čete đaka u jednom danu. Život jednog egzekutora vredeo je kao sto naših života.
Stradali smo u svakom zaseoku, selu, gradu. Istinitost toga stradanja nisu morale da potvrđuju nametnute amoralne rezolucije: njih su svedočila sama stradanja, bez lažnih svedoka u licu neposrednih potomaka i posrednih sledbenika izvršilaca stvarnog genocida.
Nažalost, svet u kojem živimo zaboravio je genocid nad srpskim narodom u dvadesetom stoleću, kao i u vekovima koji su mu prethodili. Svako drugo brdo na mestima gde žive Srbi svojevrsna je Golgota. Teši nas i uspokojava činjenica da pripadamo narodu koji je u godinama mira, koje su dolazile posle strašnih vremena smrti, sledeći Jevanđelju Vaskrsloga Hrista na kojem je utemeljen, praštao dužnicima svojim, a sa pripadnicima drugih naroda želeo i nastojao da izgradi bolju i zajedničku budućnost.
Zbog toga danas snažno podižemo svoj glas i ukazujemo na apsolutnu neistinu i pokušaj nebivalog istorijskog revizionizma, u kojem se nastoji da prostom inverzijom srpski narod, žrtva višestrukih genocida i etničkog čišćenja, bude proglašen za počinioca genocida. Ne umanjujemo razmere zločina u Srebrenici, ali, kao pravoslavni Srbi, ne prećutkujemo ni zločine nad srpskim narodom u okolini Srebrenice. Nažalost, na te zločine po srpskim selima u kojima su zatirane cele porodice i koji su se kontinuirano dešavali od 1992. do 1995. godine, ne obaziru se predlagači rezolucija. Po njima, postoji ekskluzivno pravo na žrtvu i bol. Po nama, sve nevine žrtve su nevine žrtve, bile one muslimanske ili hrvatske ili pak srpske, što „mudro” prećutkuju savremeni revizionisti i neprijatelji istorijske istine, koji dvostrukim aršinima selektivno dodeljuju ekskluzivno pravo na bol i žrtvu. Na taj način ostavljaju svima nama koji živimo na ovim prostorima kamen spoticanja za budućnost.
I ovom prilikom, kada se kao narod nalazimo na iskušenju na najvećem međunarodnom forumu, molimo se da Vam Bog da snage, mudrosti i odlučnosti da dostojanstveno i argumentima na najbolji mogući način zastupate naš narod i da svedočite istinu da su sve žrtve ratova na ovim prostorima jednako vredne poštovanja i molitvenog sećanja. To je jedan od neophodnih preduslova za mirnu budućnost među ljudima i narodima na ovim prostorima.
Neka Vas Bog blagoslovi. Hristos vaskrse!
Izvor: SPC
