Његова светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је данас, 31. октобра 2022. године, на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског, на Светом евхаристијском сабрању у манастиру Светог апостола Луке у Бошњану, у Епархији крушевачкој. Патријарх Порфирије је пре почетка Литургије освештао руско царско звоно, највеће на Балкану, дар благочестивог руског народа светињи у Бошњану, известила је ТВ Храм.
Његовој светости су на Светој литургији саслуживали Преосвећени Епископи крушевачки г. др Давид и шумадијски Јован, затим игуман манастира Светог Луке и изабрани Епископ хвостански архимандрит Алексеј, изабрани Епископ јегарски архимандрит Нектарије, игуман манастира Ћелије колубарске и изабрани Епископ липљански и војни архимандрит Доситеј Хиландарац, свештенство из више Епархија СПЦ, а на молитви се сабрао бројни благочестиви верујући народ
У архипастирској беседи, говорећи о манастиру Светог Луке који доживљава своју трећу обнову, Патријарх Порфирије је рекао да је заиста велика радост и велики благослов да се светиње, манастири у нашем народу и подижу и обнављају.
“Баш онда када обнављамо светиње и долазимо у њих, и ми, не само да имамо шансу да се обнављамо, да растемо у Духу Светоме, него заиста та обнова јесте и наша унутарња, лична реалност. Обнављамо се као појединци, као чланови тела Христовог, Цркве Његове, али имамо шансу и да се обновимо као народ. Манастири и људи који живе у манастирима – монаси, број монаха у једном народу је показатељ духовног здравља тог народа. Рекао је то Свети отац Јустин. А други мудар човек, говорећи о обнови своје земље, рекао је да ће се његова земља обновити тако што ће обнова почети из манастира. Био је то велики писац руски и светски, велики Достојевски.
Сабрали смо се да осветимо звоно које треба да позива на молитву, да освећујући звоно молимо Бога и нас да освећује. Наша православна вера, не само да је оно што би неки хтели, да је део прошлости, археолошка вредност и не само да нас је вера и наша православна Црква чувала кроз историју, него наша православна вера је изградила оно што ми јесмо, уобличила наше биће, створила наш поглед на свет, наш поглед на међусобне односе, наш поглед на односе према другима. Једном речју, када не би било православне вере, када бисмо одузели нашу православну веру са бића нашег народа, вероватно да би мало тога остало. И засигурно да оно што нам је пружила и подарила наша вера, онако како нас је уобличила, када би се одузела од нас, онда највероватније, у најмању руку, не бисмо били оно што јесмо”, рекао је Његова светост.
“Вера се умножава онда када чистимо своје срце. Јер ако није чисто срце, нити мислити, нити делати, нити говорити, не можемо исправно и чисто. Данас важи слоган – Чини што ти срцу драго. Наравно да је то с једне стране исправно, али шта ако твоје срце није чисто, ако је твоје срце помрачено и скучено и ако из таквог срца будеш чинио што ти срцу драго, да ли ће то бити пре свега теби спасоносно? А како ће бити у односу на друге, ако и теби није спасоносно, не треба ни причати. Господ каже: Хвала ти, оче, што си ово сакрио од будних и разборитих, а открио безазленима. Безазлени су они чистога срца. Мудрост истинска и права не стиче се само неким напорима ума, не стиче се сабирањем интелектуалних знања, не стиче се чак сабирањем искустава личних, него се стиче очишћењем срца, очишћењем нашег унутарњег бића. То је вера, то је вара православна, то је Црква”, нагласио је Првојерарх Српске православне цркве.
Говорећи о Светом апостолу и јеванђелисти Луки, Патријарх српски је рекао да његов пример најбоље показује шта је вера. Иако лекар, подразумевало се да његова вештина и знање почивају на егзактним подацима, на ономе што је рационално: “И он је као лекар исцељивао ослањајући се на своја практична знања. Међутим, у дубини његовог деловања и делатности свакако је била вера у Христа и знао је да човеку није добровољно да има само здраво тело, него да мора имати и здрав дух. А здрав дух, здрава душа, не може бити без Духа Светога, без Христа. Нека би Господ дао да увек имамо на уму да у цркву идемо и Богу се молимо, не да бисмо се разметали својом духовношћу, да бисмо се приказивали као бољи од других или да бисмо имали потребу да будемо чудотворци. Нема већег чуда од тога да постојимо, од тога да смо заједно и од тога да нас Бог воли и да нам је наменио Вечност.”
На крају Светог евхаристијског сабрања, Његова светост освештао је славске дарове поводом славе овог манастира.
Извор: ТВ Храм
