Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je danas, 31. oktobra 2022. godine, na praznik Svetog apostola i jevanđeliste Luke i Svetog Petra Cetinjskog, na Svetom evharistijskom sabranju u manastiru Svetog apostola Luke u Bošnjanu, u Eparhiji kruševačkoj. Patrijarh Porfirije je pre početka Liturgije osveštao rusko carsko zvono, najveće na Balkanu, dar blagočestivog ruskog naroda svetinji u Bošnjanu, izvestila je TV Hram.
Njegovoj svetosti su na Svetoj liturgiji sasluživali Preosvećeni Episkopi kruševački g. dr David i šumadijski Jovan, zatim iguman manastira Svetog Luke i izabrani Episkop hvostanski arhimandrit Aleksej, izabrani Episkop jegarski arhimandrit Nektarije, iguman manastira Ćelije kolubarske i izabrani Episkop lipljanski i vojni arhimandrit Dositej Hilandarac, sveštenstvo iz više Eparhija SPC, a na molitvi se sabrao brojni blagočestivi verujući narod
U arhipastirskoj besedi, govoreći o manastiru Svetog Luke koji doživljava svoju treću obnovu, Patrijarh Porfirije je rekao da je zaista velika radost i veliki blagoslov da se svetinje, manastiri u našem narodu i podižu i obnavljaju.
“Baš onda kada obnavljamo svetinje i dolazimo u njih, i mi, ne samo da imamo šansu da se obnavljamo, da rastemo u Duhu Svetome, nego zaista ta obnova jeste i naša unutarnja, lična realnost. Obnavljamo se kao pojedinci, kao članovi tela Hristovog, Crkve Njegove, ali imamo šansu i da se obnovimo kao narod. Manastiri i ljudi koji žive u manastirima – monasi, broj monaha u jednom narodu je pokazatelj duhovnog zdravlja tog naroda. Rekao je to Sveti otac Justin. A drugi mudar čovek, govoreći o obnovi svoje zemlje, rekao je da će se njegova zemlja obnoviti tako što će obnova početi iz manastira. Bio je to veliki pisac ruski i svetski, veliki Dostojevski.
Sabrali smo se da osvetimo zvono koje treba da poziva na molitvu, da osvećujući zvono molimo Boga i nas da osvećuje. Naša pravoslavna vera, ne samo da je ono što bi neki hteli, da je deo prošlosti, arheološka vrednost i ne samo da nas je vera i naša pravoslavna Crkva čuvala kroz istoriju, nego naša pravoslavna vera je izgradila ono što mi jesmo, uobličila naše biće, stvorila naš pogled na svet, naš pogled na međusobne odnose, naš pogled na odnose prema drugima. Jednom rečju, kada ne bi bilo pravoslavne vere, kada bismo oduzeli našu pravoslavnu veru sa bića našeg naroda, verovatno da bi malo toga ostalo. I zasigurno da ono što nam je pružila i podarila naša vera, onako kako nas je uobličila, kada bi se oduzela od nas, onda najverovatnije, u najmanju ruku, ne bismo bili ono što jesmo”, rekao je Njegova svetost.
“Vera se umnožava onda kada čistimo svoje srce. Jer ako nije čisto srce, niti misliti, niti delati, niti govoriti, ne možemo ispravno i čisto. Danas važi slogan – Čini što ti srcu drago. Naravno da je to s jedne strane ispravno, ali šta ako tvoje srce nije čisto, ako je tvoje srce pomračeno i skučeno i ako iz takvog srca budeš činio što ti srcu drago, da li će to biti pre svega tebi spasonosno? A kako će biti u odnosu na druge, ako i tebi nije spasonosno, ne treba ni pričati. Gospod kaže: Hvala ti, oče, što si ovo sakrio od budnih i razboritih, a otkrio bezazlenima. Bezazleni su oni čistoga srca. Mudrost istinska i prava ne stiče se samo nekim naporima uma, ne stiče se sabiranjem intelektualnih znanja, ne stiče se čak sabiranjem iskustava ličnih, nego se stiče očišćenjem srca, očišćenjem našeg unutarnjeg bića. To je vera, to je vara pravoslavna, to je Crkva”, naglasio je Prvojerarh Srpske pravoslavne crkve.
Govoreći o Svetom apostolu i jevanđelisti Luki, Patrijarh srpski je rekao da njegov primer najbolje pokazuje šta je vera. Iako lekar, podrazumevalo se da njegova veština i znanje počivaju na egzaktnim podacima, na onome što je racionalno: “I on je kao lekar isceljivao oslanjajući se na svoja praktična znanja. Međutim, u dubini njegovog delovanja i delatnosti svakako je bila vera u Hrista i znao je da čoveku nije dobrovoljno da ima samo zdravo telo, nego da mora imati i zdrav duh. A zdrav duh, zdrava duša, ne može biti bez Duha Svetoga, bez Hrista. Neka bi Gospod dao da uvek imamo na umu da u crkvu idemo i Bogu se molimo, ne da bismo se razmetali svojom duhovnošću, da bismo se prikazivali kao bolji od drugih ili da bismo imali potrebu da budemo čudotvorci. Nema većeg čuda od toga da postojimo, od toga da smo zajedno i od toga da nas Bog voli i da nam je namenio Večnost.”
Na kraju Svetog evharistijskog sabranja, Njegova svetost osveštao je slavske darove povodom slave ovog manastira.
Izvor: TV Hram
