Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je 12. jula 2023. godine, na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, svetom Liturgijom u znamenitom topčiderskom hramu posvećenom tim divnim propovednicima Jevanđalja.
Blagočestivom narodu sabranom u zadužbini kneza Miloša Obrenovića, čija su zvona svojevremeno objavila slobodu i nezavisnost Srbije posle hatišerifa iz 1830. godine, besedio je patrijarh Porfirije:
– Neka je srećan i blagosloven današnji dan! Neka je srećan praznik! Slavimo danas Svete apostole Petra i Pavla, braćo i sestre. Slavimo dvojicu apostola koji su jedno, jedno u Hristu. Oni jesu različiti, ali imaju isti povod, isti razlog i isti cilj i to ih čini da jesu jedno. Mi znamo da smo stvoreni po slici i prilici Božjoj, da smo ikone Božje. To znači da smo u toj glavnoj tački jedno. Stvoreni smo da budemo jedno. Jedan smo i jedinstven ljudski rod, a u isto vreme znamo da je svako različit. Imamo svi jedan te isti pečat Hristov, ali isto tako imamo i svako svoj neponovljivi pečat. To jedinstvo i različitost su nam dati da gradimo zajednicu, da gradimo zajednicu sa Bogom i međusobno. Dato nam je da budemo jedno u Hristu, jedna Crkva, jedan ljudski rod. I kao što su apostoli Petar i Pavle jedno u Hristu, i kao što su zapečatili jedno Hristovim pečatom, tako i svako od njih ima svoje posebne i lične darove.
Međutim, to što imaju isti cilj bez obzira što imaju različite darove, kao i što na osnovu tih različitih darova ponekad ne samo misle različito nego misle i suprotno jedan drugome, čini da temelj njihovog života bude smirenje, da temelj njihovog života bude krst. Cilj je da budu jedno u Hristu. Biti jedno u Hristu, često govorimo, podrazumeva ljubav. Međutim, ta ljubav nije naprosto obična emocija. Ne tiče se onoga šta ko od nas oseća prema drugome, nego jeste pre svega krst koji podrazumeva žrtvu, koji podrazumeva odricanje, koji podrazumeva poverenje najpre u Boga, a onda poverenje jednih prema drugima. Ta ljubav podrazumeva strpljenje i trpljenje, da trpimo i da se strpimo, da u tom trpljenju i strpljenju može, kad to hoće i kad treba, da dejstvuje blagodat Božja kako bi upravo to što imamo iste razloge i isti cilj učinila da kroz poverenje i trpljenje možemo da budemo jedno. Biti jedno u Hristu ne znači biti istovetan. Naprotiv, znači po svaku cenu razviti svoj talenat i svoj dar. Drugim rečima biti različit, ali sa krajnjim ciljem da budemo jedno, da budemo jedno u Hristu. To važi i za jedan narod, narod Božji, narod Hristov. To važi za sve one koji imaju Jevanđelje kao pravilo, kao smisao svog života, kao smisao vrednosti po kome se živi.
Često se susrećemo sa onima koji bi da hipertrofiraju ono što je njihov poseban dar. Onda insistiraju na onome što je najsvetije, što je od Boga darovano i dato, na slobodi, ali ne na slobodi koja podrazumeva upravo taj unutarnji preobražaj koji podrazumeva poverenje, koja podrazumeva strpljenje, koja podrazumeva odricanje od nametanja svoje ostrašćene volje, svoje posvetovnjačene volje i svog posvetovnjačenog života, koja ne podrazumeva raspeće nego podrazumeva ogoljenu, individualističku, pojedinačnu slobodu koja nije ništa drugo do manifestacije samoljublja, gordosti, potrebe da nam se dive i da nam aplaudiraju, potrebe da pošto-poto bude volja moja, a ne volja Božja. Oče naš, da bude volja Tvoja! To da bude volja Tvoja podrazumeva ljubav, veru, poverenje, smirenje, strpljenje Svetih apostola Petra i Pavla. Po svemu različiti, po poreklu, po mestu odrastanja, po obrazovanju, po zanimanju, jedan na prvi pogled neuk, bez velikog obrazovanja, a drugi sa veoma visokim obrazovanjem. Putnik iz daleka dolazi u Jerusalim. Živi u prostoru u kojem vladaju mnogobožačke ideje i mnogobožačka misao, a zajedno, jer su jedno u Hristu, jer su jedno u veri, jedno u poverenju, strpljenju i trpljenjem međusobnom i zajedno čine Crkvu. Zajedno, jer ih objedinjuje isti cilj, a to je spasenje u Hristu. Dejstvuju na različite načine, a potpuno iste.
Zato, braćo i sestre, neka bi Gospod dao da pre svega imamo poverenja i vere o kojima govori i koje ispoveda Sveti apostol Petar. Ti si sin Boga živoga – to ne može doći od nas, iz ljudi, to ne zavisi od nas. Od nas zavisi da li imamo smirenja i poverenja u Boga ili verujemo u to da mi možemo činiti čuda i rešavati i lične, i lokalne, i regionalne, i globalne probleme. Mi ih možemo rešavati ako pustimo blagodat Božju da dejstvuje kroz nas i onda učinimo sve što je do nas, ali mora postojati vera i poverenje. Vera jeste temelj Crkve kojoj ni vrata pakla neće odoleti. To je vera Svetih apostola Petra i Pavla. Dakle, da budemo jedno, ali ne u bilo čemu, nego u Hristu, u veri, u Crkvi. Tada ćemo biti jedno u svemu. Ako ne bude tako, ma koliko se trudili da budemo zajednica, da budemo jedno, da ostvarujemo ciljeve koji se tiču nas pojedinačno i svih nas zajedno, makar i bilo uspeha na početku, biće to samo privremeno i naizgled, jer to će biti siguran put u propast.
Daj, Gospode, vere, ljubavi i nade Svetih apostola Petra i Pavla da bismo onda njih prepoznali kao svoje apostole, a i mi mogli da budemo apostoli reči Hristove kako bismo onda svi zajedno mogli da slavimo Oca i Sina i Svetoga Duha sada i uvek i u vekove vekova. Amin!
Izvor: SPC
