Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je načalstvovao 19. avgusta 2025. godine, na Preobraženje Gospodnje, Svetom liturgijom u hramu posvećenom tom velikom prazniku na Vidikovcu.
Obraćajući se mnogobrojnom vernom narodu sabranom pod svodovima hrama kojeg je 2009. godine osveštao blažene uspomene Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, Svetejši Patrijarh je podsetio da je Preobraženje Gospodnje jedan od najvažnijih i najvećih praznika koje Crkva slavi, praznika koji je vezan za Gospoda našeg Isusa Hrista, ali i za naše spasenje kroz Njega i u Njemu.
Opisujući neobični događaj kada se Gospod sa trojicom učenika uspeo na goru Tavor i kada se Gospod pred njima preobrazio, tj. iz Njega je izlazila svetlost belja od svake bele boje i lice mu je sijalo kao sunce, Patrijarh je naglasio da se ta svetlost koja je ishodila iz Gospoda nije ticala samo Njega i nije ostala samo u Njemu, nego je preobrazila i sve što je oko Njega:
– Sve je u toj svetlosti sijalo nadumno. Sve je bilo obasjano netvarnom svetlošću i kao takvo dobilo je sasvim drugačiji lik od onog lika koji je prirodni. Na vrhu Tavorske gore prisustvom Božjim, prisustvom Hristovim, sve je postalo lepota i radost do mere da su trojica apostola koji su bili sa Gospodom u trenutku zaboravili da išta drugo postoji i bili su spremni da sve ostave, da sve prestane da postoji samo da bi se produžilo postojanje te netvarne, nadumne svetlosti i radosti koja je ispunjavala sve i svja, pa i samu trojicu apostola do mere da su rekli: Sagradimo ovde tri senice da zauvek ostanemo sa Tobom Gospode, jer dobro nam je ovde biti. I ova reč apostola, braćo i sestre, otkriva sve. Gospod se zaista na gori Tavor preobrazio i projavio svoju božansku netvarnu svetlost koja čini sve preobraženim i uzvišenim, a to sve dovodi do svog savršenstva, a savršenstvo je isključivo tamo gde je Hristos.
– Dobro nam je biti tamo gde je Gospod! Mi smo stvoreni, braćo i sestre, da budemo u prisustvu Gospoda, jer dobro nam je biti uz Njega i sa Njim. Zapravo to je jedini smisao. To je preduslov i prisustva blagodati Božje i svetlosti i svetosti Njegove. To je prisustvo sile i snage Božje i sve to postaje naše kada priložimo svoju veru, a znamo da se ona može opisati rečima: Verujem, Gospode, pomozi mom neverju. Neka bi Gospod dao da se radujemo današnjem prazniku, da se radujemo prisustvu Božjem. Ovaj praznik je pokazatelj i dokaz da je Gospod uvek sa nama, ali da bismo Ga videli i da bi On zasijao u nama i oko nas potreban nam je dar vere koji svako od nas ima. Nema čoveka koji nema dar vere, ali negde to seme ostaje zaparloženo, umrtvljeno i ne daruje svoje plodove, zato što nije propraćeno postom i molitvom, pokajanjem, milosrđem i ljubavlju, borbom protiv svakog zla u sebi, protiv strasti, samoljublja, gordosti, sebičnosti, ljubomore i osuđivanja i sve ono o čemu govori sveto Jevanđelje – zaključio je Patrijarh Porfirije.
Predstojatelju Srpske pravoslavne crkve su sasluživali: preosvećena gospoda episkopi londonski i velikobritansko-irski Nektarije i vikarni toplički Petar; protonamesnik Goran Mišanović, arhijerejski namesnik beogradsko-posavski; protojerej Aleksandar Petrović, starešina Crkve Preobraženja Gospodnjeg na Vidikovcu; protojerej-stavrofor Slavko Božić, penzionisani paroh čukarički; protonamesnik Aleksandar Milutinović; sveštenik Goran Mijailović, koga je Svetejši Patrijarh danas odlikovao činom protojereja; jereji Emil Milovanović i Bojan Božić; protođakoni Dragan Radić, Radomir Vrućinić i Damjan Božić; đakon Vasilije Perić.
Izvor. SPC
