Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Његово Блаженство Архиепископ охридски и македонски г. Стефан служили су 29. августа 2023. године свету Литургију у манастиру Светог Јоакима Осоговског. Том приликом, патријарх Порфирије је беседио:
– Блажењејши Архиепископе, вископреосвећена браћо митрополити, преосвећени епископи, часни оци, браћо и сестре, пуноћо Цркве Христове,
Велики је благослов, радост и дар за све нас што смо љубављу Вашом, Блажењејши, и благословом митрополита Григорија сабрани овде, у овој великој светињи, на месту где се вековима узноси молитва чиста и усрдна Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу за спасење света, за мир у свету и зајединштво Цркве Христове, за испуњење Спаситељевих речи: Да сви једно буду! Ово је свето место и овде се одвија вековима оно што је најважније и најпотребније сваком времену, сваком народу, сваком појединцу, а то је молитва. Сетимо се како је Господ указао на начин и на пут победе над нечистим силама, победе над непријатељем нашег спасења, победе над противником љубави и јединства. Указао је на то да се тај род, који је противник љубави, противник светости, непријатељ јединства, заједнице, разумевања и Цркве Христове, побеђује молитвом и постом. То је оно што је најпотребније не само да знамо него и да практикујемо у својим животима, а има ли бољег места и има ли боље тачке да то научимо и да то разумемо од места са којег се вековима уздиже управо молитва од Светог Јоакима па до наших дана.
Та молитва Господе, Исусе Христе, Сине Божји, помилиј ме грешног и Господе, Исусе Христе, Сине Божји, помилиј нас јесте најснажније и најубојитије оружје, оружје љубави, оружје које нас спаја са Богом, а истовремено од нас чини да јесмо једно, оружје које милује и оне који су на супротној страни, оружје које чини од оних који нам се противе да буду наша браћа пре свега у нама и у нашим срцима. То је позив Божји, то је заповест Божја! Љубите једни друге! Љубите чак и оне који вам се противе, оне који су ваши непријатељи, а ми ћемо додати: који себе сматрају нашим непријатељима, јер ми смо љубављу Христовом и молитвом светих свима пријатељи.
Јуче смо славили, браћо и сестре, Успење Пресвете Богородице. После имена Христовог, после Сина Пресвете Богородице и Бога Њеног и Бога нашег, Она је на другом месту. У свакој молитви узносимо своје вапаје, своје узадхе, своје прозбе Пресветој Богородици, јер Она је родила Спаситеља нашег, али је једна од нас. Иако ми као људски род немамо и нисмо никада имали ишта достојно да узесемо као уздарје на пуноћу љубави Божје, љубави Божје у односу на нас, имали смо Пресвету Богородицу која је у име свих нас толико чиста, толико света, толико узвишена. Пресвета, Пречиста, Преблагословена Богородица могла је због оног што јесте, због свог смирења и молитве, у наше име да каже Господу: Да! јер Господ, иако је љубав, иако хоће да сви дођемо до познања истине, баш због тога што је љубав, не намеће себе и своју иситну нама него хоће да и ми слободно, љубављу својом, Њему одговоримо на Његов призив. Ево, Пресвета Богородица је то учинила у име наше и за нас и зато као једна од нас, и као Мајка Бога нашег и Бога Њеног, најбоље разуме наше потребе, али и наше немоћи и наше слабости, нашу глад и нашу чежњу за лепотом, за пуноћом, за радошћу. Зато нас Она увек заступа.
И овај храм који се налази поред главног храма посвећен је Пресветој Богородици. Јуче је тамо била слава, празник. Славећи Пресвету Богородицу молили смо се Њој да нас Она заступа, али још важније од тога или једнако важно јесте да смо разумели да Пресвета Богородица треба да буде наш пример за углед, наш узор. Чиме, браћо и сестре? Пре свега својој вером, поверењем у Христа. Тамо где има вере и горе се могу премештати са места на место, ако је вере макар што је зрно горушичино. Видели смо из Јеванђеља много пута снагу и силу вере, шта вера оних који верују и који имају поверење у Христа може да учини. Видели смо и знамо сви пример четворице који су веровали у Христа и који приносе Њему једнога који не верује молећи да га Господ исцели. И Господ је вером оних који верују исцелио оног који није имао веру! Зато управо угледајући се на Пресвету Богородицу, свака мајка да има довољно вере за своју децу, а и отац исто тако. Нека супруга има вере за свога супруга, за свога мужа, и обрнуто; нека деца имају вере за своје родитеље. Имајмо довољно вере, угледајући се на Пресвету Богородицу, молећи да Она измоли да нам Господ увећа веру за своје комшије, за своје сроднике, за своје сународнике, да имамо довољно вере и молитве за оне који то немају, а онда ће Господ разбуктати у нама радост и од свих нас учинити да смо једно, пре свега једно у породици, једно у комшилуку, једно у месту, једно у народу, а онда и међу народима. То је, браћо и сестре, Црква Христова! То су светитељи!
Овде и на овом месту Јоаким Осоговски, али и његови савременици: Прохор Пчињски, Јован Рилски, Гаврило Лесновски и многи други исихасти подвижници, молећи се за јединство Цркв,е показали су да бити једно са Христом значи бити једно са читавим светом. Светост, како је дивно рекао Блажењејши, јесте циљ, јесте наш идеал. Светитељи Божји, иако потичу из једног простора, из једног конкретног времена и народа, будући да се поистовећују са Христом надилазе све поделе, надилазе све границе, надилазе све супротстављености и постају христолики универзални људи. Припадајући себи и својима у исто време Христом припадају и свим људима, свим људима добре воље, свима који чезну за истином и правдом.
Стога, Блажењејши, благодарећи Вам на љубави, на благослову, наравно и Вама Високопреосвећени владико Григорије, радосни смо што смо данас овде, на овом светом месту и што смо учинили оно на чему свет постоји и због чега свет живи, а то је света Литургија. Служили смо свету Литургију и показали да је добро да имамо знања, да имамо памети, да имамо вештине, да имамо позиције, да имамо способности, да имамо успеха, показали да је потребно да све оно у чему се трудимо ако смо надахнути добром и врлином, али да се све то ако нема молитве, ако нема благодати Божје, претвара у краткотрајни замах, у замах који је само један траг, који има свој почетак и свој крај, али који остаје искључиво и само као траг. Показали смо да човек није само материјално биће, показали смо да смо и духовна бића и да спољашње, материјално добија свој смисао, своју пуноћу, свој значај и лепоту само ако постоји дубоки, чврсти, унутарњи, духовни корен. То смо показали служећи свету Литургију. Показали смо да је тај корен за нас православна вера, Јеванђеље Христово које нас чини да налазимо смисао и онда када нам иде све од руке, када имамо успеха у свему што је око нас и у нама, али и онда када нам не иде баш све од руке, када имамо искушења. Показали смо служећи свету Литургију да је неопходна молитва, да је потребно стрпљење и смирење да се дочека израз промисла Божјег, јер будући да је Бог љубав, и онда када нам иде од руке и када нам не оде, Он својим промислом доказује и показује да све има свој значај и да ће пре или касније доћи до своје победе.
Блажењејши, високпреосвећени владико Григорије и владико Јосифе, који живите у овој светињи, нека вас Господ све благослови заједно са вашим верним народом, а ми да се у ову светињу и сваку светињу у Македонији, као и у сваку православну светињу свуда у свету, са смирењем Пресвете Богородице увек сабирамо, долазимо и обраћамо управо као што је Она говорила Господу, чак и онда када није могла да разуме шта се дешава: Нека буде воља Твоја! Нека буде воља Божја у нама и међу нама!
Блажењејши, примите скромни дар у знак сећања да смо били овде и молили се заједно. Дарујемо Вам један триптих који носе поглавари Цркве да када служите свету Литургију и када га будете носили да се и нас сетите у Вашим светим миолитвама. За ову свету обитељ овде смо донели на поклон покровце за свету Литургију да када служите имате и нас у Вашим молитвама.
