Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije, uz sasluženje Blaženjejšeg Arhiepiskopa ohridskog i makedonskog g. Stefana, načalstvovao je 14. oktobra 2024. godine, na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, svetom Liturgijom u čudesnom manastiru posvećenom tom prazniku Majke Božje u Đunisu.
Po tradiciji, na današnji praznik hiljade i hiljade vernih iz svih krajeva sveta sabiraju se u velikoj đuniškoj svetinji sa molitvenim vapajom na svojim usnama da im Presveta Bogorodica bude zastupnica pred Prestolom Sina Njenog, da im pomogne i isceli nemoći njihove. Posebno dirljivi prizori su viđeni tokom noći na bogosluženjima nad čudotvornim izvorom, gde se pre više od jednog veka Bogomajka javila devojčici Milojki rekavši joj da će se na tom svetom mestu isceljivati mnogi bolesni i nevoljni. Od tada do danas mnogi u Đunisu pronađoše isceljenje i pomoć.
Na veliki praznik Pokrova Presvete Bogorodice, u velelepnom hramu zajedno sa hiljadama vernih, predstojatelji Srpske Pravoslavne Crkve i Ohridske Arhiepiskopije – Makedonske Pravoslavne Crkve služili su svetu Liturgiju, uz sasluživanje visokopreosvećene gospode mitropolita prespansko-pelagonijskog Petra, debarsko-kičevskog Timoteja, bačkoj Irineja i niškog Arsenija, kao i preosvećene gospode episkopa heraklejskog Klimenta i jenopoljskog Nikona.
– Tamo gde se projavljuje sila i ljubav Božja, mi imamo čudo, čudo Božje. I stoga, s obzirom da je sva tvorevina potvrda, pokazatelj i izraz sile i ljubavi Božje, sva tvorevina je svojevrsno umu čovekovom nepojmljivo čudo. Međutim, čudo nad čudima jeste sam čovek, jer on je po preimućstvu najveći izraz ljubavi Božje i Njegove sile zato što je stvoren po slici i prilici Božjoj. Čudo je i čudesan je i unutarnji svet čovekov. Zato sve što vidimo, ali i ono što ne vidimo, upućuje nas na Boga, jer je to mogućnost i prilika da upoznamo Boga, da prepoznamo Njegovu silu, Njegovu ljubav i Njegovu veličinu besedio je patrijarh Porfirije posle čitanja jevanđeljskog začala.
– I evo danas, mi slavimo Pokrov Presvete Bogorodice. I Ona je čudo nad čudima. Od čudesnog Začeća, do Njenog Uspenja – sve je čudo u Njenom životu. U Njenom životu, kao što je i u životu svakog od nas, čudo je posledica i rezultat ne samo ljubavi Božje, ne samo Njegove sile, nego i Njene, odnosno naše, vere. U današnji praznik, slaveći Presvetu Bogorodicu, i Ona je čudo ljubavlju i silom Božjom, ali i svojom verom, svojim poverenjem, svojom posvećenošću čitavim svojim bićem Bogu i, naravno, bližnjem. Ko god je posvećen Bogu, on je neizostavno, kao izraz te posvećenosti, kao plod te posvećenosti, posvećen i bližnjem. I Presveta Bogorodica jeste zaista čudo nad čudima, jer je svim svojim umom, srcem, telom, čitavim svojim bićem, onim što jeste i verom bila posvećena Bogu, ali i posvećena i nama ljudima – naglasio je Svetejši Patrijarh g. Porfirije, čiju besedu u celosti možete pročitati OVDE.
Posle osvećenja slavskih prinosa koje je pripremila visokoprepodobna igumanija đuniška Marija sa sestrinstvom, arhiepiskop Stefan je zablagodario na pozivu da učestvuje u veličanstvenoj proslavi manastirske slave i tom prilikom uručio mitropolitu Arseniju na dar veličanstvenu ikonu Presvete Bogorodice.
U znak molitvenog sećanja i uspomene na istorijsku posetu Bogorodičinom manastiru u Đunisu, mitropolit Arsenije je darivao patrijarha Porfirija i arhiepiskopa Stefana ikonama Pokrova Presvete Bogorodice, koje su posebno živopisane za današnju svečanu priliku, na kojima su izobraženi manastirski hram i kapela nad čudotvornim izvorom.
– Vaša Svetosti, Vaše Blaženstvo, vaša visokopreosveštenstva i preosveštenstva, u radosti današnjeg praznika u svetoj obitelji Pokrova Presvete Bogorodice, velika mi je čast što mogu, u ime svog sveštenstva, monaštva i blagovernog naroda Bogom spasavane Eparhije niške, da vam najiskrenije poželim srdačnu dobrodošlicu u našu Eparhiju, u ovu svetu obitelj i da vam od sveg srca zablagodarim na očinskoj i bratskoj ljubavi i što ste iz očinskog i bratskog staranja našli vreme da posvetite našoj Eparhiji i ovoj svetoj obitelji – poručio je mitropolit Arsenije i naglasio:
– Upravo ovde, u ovoj svetoj obitelji pod Pokrovom Majke Božje, pre dve i po godine vodili su se bratski razgovori o uspostavljanju kanonskog i liturgijskog jedinstva između Srpske Pravoslavne Crkve i Makedonske Pravoslavne Crkve – Ohridske Arhiepiskopije. I upravo ovde, u ljubavi, u bratskom razumevanju, poštovanju i uvažavanju postignut je taj dugoočekivani dogovor koji je doneo radost kako srpskom tako i bratskom makedonskom narodu i ispunio naša srca radošću. Još tada je bilo reči da jednu Liturgiju zajedničku u bratskoj ljubavi i jedinstvu služimo ovde, u ovoj svetoj obitelji, da zablagodarimo Bogu i Presvetoj Majci Njegovoj, koja je svojim zastupništvom i molitvama učinila da dođe do tog dugoočekivanog jedinstva.
Usledilo je još jedno obraćanje Patrijarha srpskog g. Porfirija:
– Vaše Blaženstvo, braćo arhijereji, dragi mitropolite Arsenije, domaćine ove Bogom spasavane Eparhije, braćo sveštenici, časno monaštvo, i naročito drage sestre na čelu sa igumanijom ove svete obitelji, ja bih samo u ime svih hteo da se zahvalim najpre vladici Arseniju, na ljubavi, na gostoprimstvu, na molitvama i na blagoslovu koji smo imali pre dve i po godine da ovde saborstvujemo i završimo razgovore i da svi zajedno budemo očevici i učesnici jednog velikog čuda – vaspostavljanja jedinstva među nama. To je još jedno čudo Presvete Bogorodice, čudo koje se desilo u ovoj svetoj obitelji. Da je čudo to najbolje znamo mi i sestre, jer pre nego što smo počeli razgovore nama je bilo jasno da ne postoji nikakav razlog da se jedinstvo među nama ne vaspostavi i da se reči Gospodnje: Da svi jedno budu (Jn 17,21) ne ovaplote ovde i među nama. Hvala i Vama, Vaše Blaženstvo, na ljubavi, na molitvama. Važnije od svega je da služimo zajedno svetu Liturgiju, da saslužujemo Gospodu našem na Njegovoj ljubavi, Njegovoj žrtvi, Njegovom služenju nas radi i radi našeg spasenja. Neka sve Gospod blagoslovi i Pokrov Presvete Bogorodice da nas uvek štiti. Njene molitve da budu sa nama i da Njenim molitvama i Njenom ljubavlju, uzdajući se u Njen podvig i Njen trud, a ne u sebe i u svoje molitve, budemo uvek u blizini Božjoj. Živeli, srećan i blagosloven praznik!
Svoje obraćanje patrijarh Porfirije je završio rečima:
– Braćo i sestre, siguran sam da kao što nama nije bio potreban prevodilac u Skoplju i na drugim mestima u Makedoniji kada smo se obraćali punoći Crkve, tako nam ni ovde nije bio potreban prevod. Ako neka reč nije bila jasna, srce je toliko otvoreno i ljubav Gospodnja i Presvete Bogorodice je sa nama da smo se razumeli, da smo u ljubavi u odnosu na Gospoda i među nama – jedno, a to je važnije od svega!
Istorijat manastira Pokrova Presvete Bogorodice u Đunisu
U selu Đunis, nedaleko od Kruševca, nalazi se manastir Pokrova Presvete Bogorodice. Manastir je podignut na mestu na kome se 24. jula 1898. godine Presveta Bogorodica javila devojčici Milojki Jocić. Devojčica Milojka imala je 13 godina i radila je u polju sa svojim sestrama. Sa krčagom je pošla po vodu na izvor. Kada je stigla do izvora, videla je Presvetu Bogorodicu koja joj je rekla da će se na tom mestu isceljivati mnogi bolesnici i da se na tom mestu podigne Crkva. Za ovaj događaj se brzo pročulo, pa su mnogi bolesni i nevoljni počeli da se sabiraju na izvoru gde su se isceljivali. Sa blagoslovom Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, Episkopa žičkog, 1934. Godine na tom mestu podignut je drveni hram posvećen Pokrovu Presvete Bogorodice.
Izgradnja velikog hrama, započeta 1977. godine, prekinuta je 1985. godine zbog zabrane tadašnje bezbožničke vlasti, da bi bila nastavljena 1993. godine, a u potpunosti završena 2001. godine. Hram je u potpunosti živopisan, a u kompleksu manastira podignuti su konaci i pomoćne zgrade. Crkva brvnara je porušena 1997. Godine, a na njenom mestu je podignuta nova od čvrstog materijala, koja je osvećena 1998. godine na stogodišnjicu javljanja Presvete Bogorodice. Odlukom Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve 1964. godine svetinja dobija status manastira, kao metoh manastira Svetog Romana u Đunisu. Prvobitno je bio muški manastir, a prvi iguman bio je Kliment. U ženi manastir je preobražen 1968. godine. Duhovnik manastira bio je arhimandrit Kornelije, kasnije shi-iguman Andrej. Prva igumanija bila je mati Minodora, koja je okupila veliko sestrinstvo.
