Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije sastao se danas sa Predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Patrijaršiji Srpskoj, a teme susreta su 80 godina od osnivanja sistema koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu i obnove spomen kompleksa Manastira Jasenovac. Sastanku su prisustvovali Preosvećeni Episkop pakračko-slavonski g. Jovan (Ćulibrk) i v.d. direktor Muzeja žrtava genocida g. Dejan Ristić, izvestio je reporter Radija Slovo ljubve Marko Vesić. Nakon susreta sagovornici su se obratili medijima.
„Navršava se 80 godina od stvaranja najmontruoznije fabrike smrti u Evropi, sistema logora Jasenovac. Srbija i Republika Srpska zajednički rade na jačanju kulture pamćenja. Činimo sve da ne budu zaboravljene jasenovačke žrtve i tražimo načine kako država može da pomogne Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi u celom procesu kao i o drugim važnim pitanjima“, rekao je predsednik Vučić.
„Danas smo konačno postigli dogovor i prenosim potvrdu i g. Milorada Dodika da zajedno učestvujemo u izgradnji centra koji bi trebao da bude svesrpsko svetilište na najtužnijem mestu u Donjoj Gradini, u Republici Srpskoj, da podignemo veliki memorijalni centar i da podsetimo na sve druge zločine počinjene nad našim narodom, a na teritorijama koje danas nisu pod kontrolom srpskog naroda“, rekao je predsednik Srbije. „Sećanje na srpsko ime i prezime neće biti zatrto. Uložiće se veliki novac u izgradnju tog memorijalnog centra: 80 odsto Srbija i 20 odsto Republika Srpska“, rekao je predsednik Vučić.
Episkop pakračko-slavonski g. Jovan je ukratko govorio o mučeničkoj istoriji samog manastira u Jasenovcu: „Najznačajniji i najveći događaj od oslobađanja logora, tj. proboja logoraša, jer Jasenovac niko nikad oslobodio nije, koje se desilo 22. aprila 1945. godine. nakon toga najznačajnije što se desilo u Jasenovcu jeste osvećenje obnovljene, mnogo manje, mnogo ubogije Crkve u Jasenovcu, koje se desilo septrembra 1984. godine, kada je Patrijarh German sa još dvojicom budućih patrijaraha i petoricom arhijereja i osveštao taj hram i izgovorio reči koje određuju naš odnos prema Jasenovcu i svemu što se u njemu zbivalo a to je da „praštati moramo ali ne smemo zaboraviti“, istakavši tom prilikom da je sam hram prva žrtva logora: „Dvehiljadite godine vladika Sava je taj manastir, moj prethodnik, proglasio za manastir. I evo sada mi smo na novom pragu, kada sa ogromnom ljubavlju i pomoći Republike Srbije i njene vlade, prvi put u istoriji, jer nažalost ono što je manastir zapamtio je preko trideset godina sprečavanja da se podigne hram koji je bio prva žrtva Jasenovca. Jer prvi logoraši su imali prvi zadatak da sruše ogromni, prelepi hram koji je nekad bio u Jasenovcu. Znači posle trideset godina je taj hram dobio dozvolu za obnavljanje, a posle četrdeset godina je taj hram podignu, pa je i on u svojoj obnovi bio hram mučenik. I sada taj hram će konačno postati manastir sa svim onim što manastiru treba. Da bi se u njemu Bogu molilo, da bi se kadili grobovi mučenika, da bi primali sve one koji dolaze, i to je najvažnije, dolaze da se poklone sjenima mučenika i da ih proslave.“
Na kraju vladika Jovan se zablagodario na trudu „gospodinu predsedniku i Njegovoj Svetosti koji od prvog dana, i kao Mitropolit zagrebački, i kao Patrijarh srpski, prvo što je uradio došao je svom narodu na Baniji i došao je u Jasenovac pokazujući da je pravi naslednik Patrijarha Germana i nosilac njegove poruke nezaborava i poruke praštanja.“
Njegova Svetost je, govoreći o Jasenovcu, između ostalog kazao da kroz molitveno pamćenje lečimo svoje rane i, moleći se svagda Bogu za sve ljude, molimo se da se to nikada i nigde ne ponovi.
„Sećanje na prošlost je sećanje na budućnost, na to zbog čega smo stvoreni. Ko nema sećanje na to zašta nas je Bog stvorio, a reći ću reč bogoslovsku, stvorio nas je da učestvujemo u svemu onome što je Njegovo, da budemo Njemu podobni, ko nema tu vrstu sećanja i molitvenog obraćanja Bogu u tom ključu, taj ne može poštovati sebe, taj ne može prepoznati drugog i otuda reke mržnje susrećemo na svakoj strani sveta. Pomen, sećanje, pamćenje – jeste molitva – i to čini Manastir sa svojim monahinjama, ali u isto vreme da se to pamćenje nikada ne pretvori u zlopamćenje, nego da kroz molitveno pamćenje lečimo svoje rane i istovremeno, kroz molitvu, obraćajući se Bogu uvek i svagda moleći se za sve ljude, molimo se da se to nikome i nikada i nigde ne ponovi.
Velika je to stvar, a Bog zna zašto je to baš tako, da imamo Manastir u Jasenovcu, da, ako Bog da, imamo Memorijalni centar, svetilište, na drugoj strani obale reke, preko puta Manastira, i naravno da imamo Muzej žrtaava genocida, jer to čini svaki zreo narod u odnosu na sebe, pokazujući poštovanje i samospoznaju, poštovanje prema sebi i prema svome. Jer bez te pretpostavke apsolutno nije moguće ne samo prepoznati i poštovati drugoga nego načiniti i prvi korak u odnosu na njega.
Zato, radujući se što smo se danas sastali, još više se radujem što smo saglasni oko svega onoga što treba činiti u budućnosti, uz, još jedanput, zahvalnost na svemu što ljudi koji su ovde sa mnom prisutni, gospodin predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, moj brat Vladika Jovan episkop slavonski i pakrački i gospodin direktor Muzeja žrtava genocida g. Ristić, još jedanput zahvaljujem se na svemu i neka Bog da snage da još više i efikasnije činimo sve što je u ovom ključu, jer je to jedan od snažnih i velikih pokreta, širokih i efikasnih puteva, da gradimo dobro, da gradimo mir, baš rečima patrijarha Germana, pamtimo, ne zaboravljamo, ali uvek hoćemo i želimo da praštamo svima, kao što i druge molimo da praštaju na svemu u čemu mi nismo bili ljudi u odnosu na njih“, rekao je Patrijarh srpski g. Porfirije.
Izvor: Radio Slovo ljubve
Foto: Marko Vesić
